Potresna priča bračnog para iz jedne istarske župe okončana je takozvanim crkvenim razvodom braka, koji može biti vrlo komplikovan postupak u kojem razvod na kraju odobrava sam Papa.

- Živeli smo kako doliči pravim katolicima. Uzeli smo se iz ljubavi i poštovanja. Nevinost smo čuvali do prve bračne noći. No umesto vođenja ljubavi doživeli smo užas. Ovakav brak nema smisla. Oboje želimo decu, ali kako kad ga ne možemo konzumirati? Jednostavno, znate, nije ulazilo...

Postupak razvoda je nedavno pojednostavljen, zahvaljujući inicijativi pape Franje, ali slučaj nesrećnog istarskog para, kojemu je dimenzija muškarčevog polnog organa bila nesavladiva prepreka na putu do srećnog zajedničkog života, jedinstven je i u svetskim razmerima.

Sveštenik koji je venčao ovaj par u jednoj maloj istarskoj župi u retkim trenucima svedoči o ovoj tužnoj i neprijatnoj epizodi mladog para (svakako, ne otkrivajući identitet nesrećnika), želeći ih tako upozoriti na sve moguće prepreke koje bi se, od prve bračne noći, mogle naći pred njima.

Kad mlade vernike koji se pripremaju na sakrament venčanja želi da poduči bračnim problemima i "valjanim razlozima za odvajanje parova od stola i postelje" pojašnjava da ono što mnogi spominju kao fizičku prednost kod muškarca može biti velika prepreka uspešnog braka. Naravno, reč je većem muškom polnom organu zbog kojeg ni istarski par nikako nije uspevao konzumirati brak.

Par je tako na kraju dobio dopuštenje Svetog Oca za razvod braka. Danas su, kažu poznanici, oboje srećni s novim partnerima "odgovarajućih dimenzija", u braku, imaju i decu. Zanimljivo, u istoj maloj župi "crkveni razvod" odobren je još dvema parovima u zadnjih 15-ak godina.

Crkva mora najmanje deset godina da krije sve detalje o razvodima brakova pod njenim okriljem. Ali nemogućnost konzumiranja braka svakako jeste problem za koji i Vatikan ima razumevanja.

Na stranicama Međubiskupskog suda navode "12 kanonskih prepreka božanskog ili crkvenog prava koje čine osobu nesposobnom za valjano sklapanje ženidbe". Među njima, doduše, nema problema odgovarajućih dimenzija, ali jeste navedena "trajna polna nemoć".

Postupak tzv. cvrkvenog razvoda je precizno definisan. Pre odlaska na sud i predavanja zahteva za "razvod", parovi moraju proći savetovanja sa župnikom, potom odlaze u Kancelariju za davanje saveta pri Međubiskupijskom sudu prvoga stepena u Zagrebu, pa ih šalju u porodična savetovališta a zatim na kraju razgovaraju sa stručnjacima u kanonskom pravu.

Bez pravnih temelja i dokaza parovi ne mogu ni predati zahtev za pokretanje parnice.

Ženidba može biti razrešena samo onda kad ženidbeni drugovi nisu "međusobno na ljudski način izvršili bračni čin prikladan za rađanje dece kojim ženidbeni drugovi postaju jedno telo", tumači se u crkvenim dokumentima.