Najvažnije mesto na karti svakog migranta je Donje Prilišće u opštini Netretić na zapadu Karlovačke županije i na granici s Republikom Slovenijom.
Više je razloga za to, a tri su ključna - to je tačka na kojoj je, u odnosu na granicu s BiH, Republika Hrvatska najuža, ovde je "nečuvani" most preko Kupe, na kojem je nekada bio granični prelaz i, konačno, koji kilometar dalje je izlaz s auto-puta A1, Novigrad na Dobri. Za migrante koji pešače ovo je najbolja pozicija za prelazak Kupe, a za krijumčare svakako jedna od najboljih za iskrcavanje ilegalnih putnika, piše Jutarnji.
Budući da je to mesto na kojem su u ponedeljak, u noćnim satima, pronađena četiri beživotna tela i dvojica teško povređenih ilegalaca, gotovo se sa sigurnošću može zaključiti da oni ovde nisu bili na proputovanju, da bi ih krijumčar prevario i izbacio, nego je ovo bilo njihovo odredište.
Po stanju u kojem su pronađeni takođe se mogu doneti zaključci o tome u kojim su uslovimai, što je za ovaj slučaj možda važnije, koliko dugo putovali. Vožnja s najbliže bosanske tačke, okoline Velike Kladuše ili dela prema Bihaću, traje vrlo kratko, oko jedan sat.
Ovom logikom se vode istražitelji koji rade na slučaju. Prema informacijama s kojim raspolaže Jutarnji, kombi s kojim su prevezeni do lokacije je stigao auto-putem i vozio je više od tri sata.
Istražitelji smatraju da su se uključili na auto-put negde na području istočne Like, odnosno severne Dalmacije. Iako ih je u prvim izveštajima evidentirano 19, Jutarnji saznaje da ih je u tovarnom prostoru bilo više od 30. Bili su u strašnim uslovima, naslagani "kao sardine", te je mogući uzrok smrti gušenje. Prema prvim informacijama, preminuli su državljani Egipta, a među putnicima je bilo i državljana Bangladeša.
Zbog svoje strateške pozicije za migrante Donje Prilišće bilo je ključna tačka i dok je tvrda granica prema Evropi bila na drugoj obali Kupe, sa žilet-žicom koju su bili ostavili Slovenci. Kupa je u malo manje od deset godina, otkako je balkanska migrantska ruta krenula preko Hrvatske, odnela desetine života.
Ovde su zabeleženi i neki incidenti njihovog sukoba s policijom. Policijskih patrola tamo gotovo više i nema, kažu meštani za Jutarnji list.
Očigledno je politika da se oni koji su već pristigli na granicu propuste dalje prema Zapadu, gde, na kraju krajeva, završe redom svi koji dođu do Republike Hrvatske. Meštani kažu da se u svim ovim godinama promenio samo jedan trend.
"Slikaju mi kuću i dele"
"Oni i dalje dolaze u svako doba dana, nema pravila. Ti su dolasci ređi, ali su grupe u kojima prolaze veće, najčešće od 15 do 20 ljudi. Oni ne stvaraju probleme, idu svojim putem. Ne traže ništa, pozdrave i produže. Nekada su pokušavali da preplivaju Kupu, leti da je pregaze, imali su improvizovane čamce od unutrašnjih traktorskih guma, svega je bilo, ali otkako više nema malograničnog prelaza, više ne moraju da improvizuju. Jednostavno pređu preko mosta u Žuničama u susednoj Sloveniji i nastave dalje ako imaju sreće. Čini mi se da je tamo policija malo prisutnija", kaže meštanin Donjeg Prilišća.
Vlasnik poslednje hrvatske kuće na ruti kaže za Jutarnji da njega "migranti ne zanimaju jer su mu postali svakodnevica". Primetio je da je njegova kuća u fokusu "taksista", kako on naziva krijumčare.
"Velik broj ljudi dođe automobilima ili na motociklima, zaustave se i fotografišu moju kuću. Poslednja je na ruti, specifična je, vizuelno upečatljiva. Siguran sam da se te fotografije dele po krijumčarskim lancima kao odredište. To je toliko očigledno i iritantno da je moja supruga vikala na nekoliko njih. Tada se pokupe bez reči i nestanu", govori vlasnik te kuće.
U međuvremenu policija traga za krijumčarem ili više njih koji, definitivno, imaju veze s poslednjom tragedijom. Dve osobe zbrinute su u Opštoj bolnici Karlovac i nisu u životnoj opasnosti.
U istoj ustanovi sprovodi se obdukcija na telima preminulih kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti. Preostali su smešteni u Centar za registraciju tražilaca međunarodne zaštite Dugi Dol, koji je na pola puta njihove rute. Prema informacijama lista, neki od njih su evidentirani kao tražioci azila u Grčkoj.
Autor: S.M.
