Žena iz Podstrane pokraj Splita izašla je na balkon i imala šta za videti. Zmija za koju tvrdi da je dugačka oko dva metra migoljila joj se dvorištem, a onda je u jednom trenutku zastala i nije se pomerala s mesta.
- Podigla je glavu i stajala tako nekoliko minuta, kao da vreba neki plen, a onda se uvukla u vrt među povrće. Živim ovde preko trideset godina i leti bi znala oko kuće videti zmije, najčešće blavore, ali ovako dugačku zmiju dosad nikad nisam videla. Bila je duga sigurno oko dva metra. Kad sam je ugledala ušla sam u kuću i kroz prozor snimila video - kazala je A.P.
Nije je toliko strah zmija, kaže, iako ih ne voli videti.
- Ako ih vidim ne približavam im se i odem od nje, jedino me strah da mi ne bi ušla u kuću. Sećam se kako su jedne komšije tu u blizini mene pre dosta godina iza kauča pronašle zmijina jajašca, bio je to strašan prizor - dodaje.
O kojoj se zmiji radi koja joj je ovaj put gmizala dvorištem otkrila je žena koja se bavi uzgojem zmija Nevena Vrbanića koji tvrdi da se radi o vrsti zmajur.
- Ona je zapravo poluotrovna, ali nije opasna za čoveka, kaže Vrbanić.
Zmajur ili zrva (Malpolon insignitus) je uz crnokrpicu naša poluotrovnica. Velika je i zbog obrva opakog izgleda, međutim nije opasna za ljude, stoji na stranici Priroda Hrvatske.
Foto: Pixabay.com
Iako mu je prosečna dužina oko 170 centimetara, zmajur može narasti do čak 230 centimetara. Velika je i snažna zmija, uske glave, a iznad velikih očiju s okruglim zenicama nalaze se specifične izražene ljuske koje zmiji daju takozvani “opaki pogled”. Uglavnom je jednobojan, najčešće bledo do tamno siv, maslinast, crn ili smećkast.
U Hrvatskoj živi u priobalju sve od Istre do južne Dalmacije te na mnogim otocima. Živi na nižim nadmorskim visinama, uglavnom do 500 metara. Prilagodljiva je zmija koja voli osunčana staništa s biljnim ili kamenitim pokrovom te grmoliku vegetaciju poput makije i gariga. Živi i na poljoprivrednim površinama, ali i na obalama reka te otvorenim šumama. Aktivan je danju, međutim uprkos veličini dosta je plašljiv i brzo pobegne od opasnosti.
Plen lovi prvenstveno vidom, radi čega često proučava okolinu tako da uspravi prednji deo tela poput kobre. Zmajur je uz šilca jedna od najbržih evropskih zmija. Kad je ulovljen, agresivan je i glasno sikće, zbog čega je i dobio hrvatsko ime zmajur. Luči otrov koji mu pomaže u lovu na plen koji su najčešće gušteri, mali sisavci, male zmije, a ponekad i ptice, pogotovo one koje gnezde pri tlu.
Otrovni zubi smešteni su mu pozadi u gornjoj čeljusti, obično na nivou oka. To znači da običan ugriz ne dovodi do ispuštanja otrova, već otrov može ispustiti isključivo u plen prilikom gutanja. Čak i u slučaju da zakači čoveka, otrov nije opasan za ljude. Najčešći simptomi ugriza su nateknuća kože i povišena temperature koja prođe nakon par sati.
Autor: Marija Radić
