Od 1. januara sledeće godine Hrvatska će ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka.
Za to postoji politička odluka, a Ministarstvo obrane (MORH) radi na izmenama Zakona o obrani i zakona o službi u Oružanim snagama i pratećim pravilnicima koji će biti temelj za to da već od početka sledeće godine prvi vojni obveznici koji će morati obavezno da služe vojni rok krenu na obuku.
Hrvatska vojni rok nije ukinula, već ga je 2008. godine samo zamrznula tako da se cela stvar neće pokrenuti od nule jer već postoji i zakonodavstvo, ali i praksa po kojoj se obuka odvijala do pre 16 godina. To će se samo prilagoditi novim zahtevima i okolnostima.
Dve varijante
Još uvek nije odlučeno da li će vojni rok trajati dva ili tri meseca. Ako bi se išlo na prvu varijantu, onda bi vojni obveznici dobili samo temeljnu pešadijsku obuku, a ako bi vojni rok trajao tri meseca, onda bi se tokom trećeg meseca oni slali na neki oblik specijalističke obuke u kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani ili mornarici.
Kada odsluže vojni rok, vojni obveznici koji su prošli obuku mogli bi da biraju da li će se nakon toga vratiti u civilstvo, nastaviti da se bave svojim uobičajenim poslovima i biti deo vojne rezerve ili će ostati u Oružanim snagama i u njima tražiti svoju profesionalnu karijeru.
Prema dosadašnjim saznanjima, obuka vojnih obveznika odvijaće se u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu.
Ivan Jušić, načelnik Uprave za ljudske potencijale MORH-a, rekao je prošle nedelje za HRT da vojni rok neće biti kraći od dva meseca ni duži od tri.
"Dva meseca trenutno traje dobrovoljno služenje vojnog roka i to je gotov model koji možemo samo da preslikamo na neku novu situaciju, a jedan od predloga je i da to bude do tri meseca", kazao je on.
Prve godine između 4.000 i 4.500 vojnih obveznika
Svake godine između 17.000 i 18.000 muškaraca postaju punoletni građani u Hrvatskoj.
I oni će biti vojni obveznici služenja vojnog roka. Naravno, neće svi oni ići na obuku. Jedan manji deo njih neće proći lekarski pregled. Drugi deo, očekuje se puno veći, pozvaće se na prigovor savesti i neće služiti vojni rok, odnosno neće imati vojnu obuku.
U Ministarstvu obrane Hrvatske procenjuju da će u prvoj godini, odnosno u 2025. godini, kroz obveznu obuku proći između 4.000 i 4.500 obveznika, i to u četiri ili pet poziva, na svakih nekoliko meseci.
U ovom trenutku u Hrvatskoj postoji dobrovoljno služenje vojnog roka. Oni koji se na njega jave imaju pravo na naknadu od 900 evra mesečno. Ministarstvo predviđa da će i oni koji će obvezno služiti vojni rok dobijati naknadu, ali ona će najverovatnije ipak biti nešto manja.
Civilno služenje
Što se tiče vojnih obveznika koji će se pozvati na prigovor savesti, moraće služiti civilni vojni rok. On će biti duži od vojnog, moguće i duplo duži. Njihove dužnosti i obveze Ministarstvo će koordinirati s Civilnom zaštitom, jedinicama lokalne samouprave i sistemom socijalne zaštite. Kroz sistem Civilne zaštite oni će dobiti obuku kako postupati u slučaju prirodnih katastrofa kao što su požari ili poplave, ili da nauče osnove pružanja prve pomoći.
U opštinama i gradovima mogli bi da pomažu u nekim važnim infrastrukturnim projektima, a u sistemu socijalne zaštite učestvovali bi u pružanju pomoći onima kojima je potrebna. Još uvek nije poznato koliku će naknadu dobijati za ovu svoju aktivnost.
Pravo na odlaganje služenja
Iz Ministarstva poručuju da će svakako pokušati kroz razne akcije da postignu da se što veći broj obveznika ipak odluči za klasičnu vojnu obuku. Biće moguće i odložiti služenje vojnog roka. Na primer, oni koji nakon srednje škole upišu fakultet imaće pravo da zatraže odlaganje služenja vojnog roka dok ne završe visoko obrazovanje.
Još uvek se rade projekcije koliko će se iz budžeta morati da izdvoje za uvođenje obveznog vojnog roka. To ponajviše zavisi o modelu koji će biti izabran, odnosno o trajanju, hoće li obuka trajati dva ili tri meseca.
Pre nekoliko godina u opticaju je bila svota od 67 miliona evra godišnje, ali tek treba videti koliko bi to sve moglo da košta. Od 2008. godine, kada je zamrznuto služenje obveznog vojnog roka, pa do kraja 2022. godine dobrovoljno ga je služilo ukupno 10.327 vojnih obveznika.
Autor: Iva Besarabić
