Crnogorski biznismen Brano Mićunović preminuo je u Budvi u 71. godini života.
Nikšićanin Branislav Brano Mićunović bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti u regionu. Za neke je predstavljao “oličenje čojstva i poštenja”, a drugi su ga nazivali “Bogom i batinom”.
Za pojedince je bio kriminalac i “gospodar Crne Gore”, bez čijeg odobrenja se nije mogao završiti nijedan ozbiljan posao u sivoj zoni. Naime, u Crnoj Gori postojala je izreka "nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita”.
Branislav Brano Mićunović je rođen 1953. godine u Nikšiću, i oženjen je Svetlanom sa kojom ima sina Đorđa i ćerku Andreu. Njegova supruga je u dospela u žižu javnosti kada joj je Prva banka odobrila minus na tekućem računu u iznosu 4,6 miliona evra 2012. godine. Toliko veliki iznos prekoračenja bio je neuobičajan za račun fizičkog lica.
Foto: E-Stock
Ko je Brano Mićunović?
Mićunović je u mladosti trenirao boks i bio pripadnik 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. Sa grupom sugrađana sedamdesetih godina se zaputio za Novi Sad, gde je studirao ekonomiju.
Na fakultetu se nije dugo zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi sa ovih prostora: Vlastimir Vlasto Petrović, Dragan Jokso Joksović, Slobo Grbović, Dado Cerović, Ratko Đokić.
Ime Brana Mićunovića se prvi put dovelo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković 1983. godine, bivši direktor marketinga “INE”. Njegovu likvidaciju, je navodno, organizovao lično Stane Dolanc, nekadašnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka.
Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.
Poslednje godine 20. veka je proveo u Spužu, jer je osumnjičen za ubistvo. Optužbi je oslobođen, zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, da je u okrobru 2000. godine ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića.
Na teret mu se stavljalo da je ispred Kliničkog centra u Podgorici, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Novinska fotografija sa suđenja bila je jedina prilika da šira javnost vidi kako uopšte Mićunović izgleda.
Zabranio Šešelju miting u Nikšiću
“Gospodar Crne Gore” zvanični, nikada nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što naravno ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, 1992. godine, mu se nije dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan.
Deset godina kasnije Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tada rekao da je Mićunović toliko moćan da je “pravi predsednik Crne Gore”, koji “drži u šaci” i samog Mila Đukanovića.
