Brajović je ranije obavio konsultacije s liderima stranaka iz vlasti, dok su opozicione partije odbile da učestvuju u razgovorima jer veruju da parlamentarna većina i predsednik Skupštine neće prihvatiti nijedan stav opozicionih partija.

Stranke vlasti i opozicije zasad ne otkrivaju namere po pitanju predsedničkih kandidatura, a nepoznanica je da li će se na izborima kandidovati lider vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović. Stranačka baza DPS-a plebiscitarno želi Đukanovića u predsedničkoj trci, iako se on oktobra 2016. godine po treći put u političkoj karijeri povukao s državnih dužnosti. Đukanović se nije direktno izjasnio o mogućoj kandidaturi, navodeći da ne veruje da nekom treba dokazivati da se čovek umori od bavljenja jednog posla 20 godina. Dodao je da za njega ne "postoji preči interes ukoliko se pokaže da postoji realna potreba države Crne Gore".

Namere ne otkriva ni opozicija, dok analitičari projektuju više opozicionih kandidata u predsedničkoj trci. Poslednje ankete javnog mnjenja ukazuju da građani kao najbolje kandidate za predsednika vide Đukanovića i lidera opozicione Demokratske Crne Gore Aleksu Bečića. Prema decembarskoj anketi, Đukanovića podržava skoro 40 odsto ispitanika, a Bečića 30 odsto anketiranih građana. Aktuelnom predsedniku države Filipu Vujanoviću mandat ističe u maju i on se ne može više kandidovati na tu dužnost koju je neprekidno obavljao u tri mandata, od maja 2003. godine.

Prema Ustavu Crne Gore, izbore za predsednika raspisuje predsednik Skupštine Crne Gore, najkasnije 120 dana pre isteka mandata predsednika.

Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan održavanja izbora. Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 60 ni više od 90 dana, tako da je izvesno da će se oni održati u periodu od 20. marta do 20. aprila ove godine.