Cene stambenih nekretnina u Crnoj Gori nastavljaju da rastu, iako padaju cene građevinskog materijala na međunarodnom tržištu, a Evropska centralna banka (ECB) upozorava na "haotičan pad" cena nekretnina u evrozoni.
Na pitanje zbog čega sada rastu cene stanova, ako padaju cene građevinskih materijala i ako je trend u Evropi potpuno suprotan, sagovornici "Vijesti" iz građevinskog sektora su odgovorili da je interesovanje stranaca proteklih meseci značajno povećano i da "ne pitaju za cenu".
- U Crnu Goru je zvanično došlo preko 80.000 stranaca, većinom Rusa, Ukrajinaca i Turaka, koji su značajno imućniji od prosječnog građanina u Crnoj Gori. Oni već čine 15 odsto stanovništva i žele da kupuju nekretnine. Naše dosadašnje cene stanova za njih su veoma niske, tako da ulažu značajne količine novca u njihovu kupovinu. Sada u Podgorici ne možete naći stan ispod 1.700 evra po kvadratu, a na boljim lokacijama su značajno preko dve hiljade - kazao je sagovornik "Vijesti".
Monstat je u izveštaju iz juna naveo da je prosečna cena kvadrata u novogradnji u Podgorici bila 1.580 evra po kvadratu.
- Tokom leta i sada došlo je do novog velikog rasta cena, tako da će taj prosek u obračunu za treći kvartal biti preko 1.700 evra po kvadratu. Imamo primer da se na lokacijama preko Morača u blizini Hrama uspešno prodaju strancima i po ceni od 2.800 evra za kvadrat, a tek su postavljeni temelji za zgradu - kazao je sagovornik lista.
Na pitanje do kada će trajati rast cena, odgovorio je dok ima interesovanja stranaca da ih kupuju po tim cenama.
- I samo nekoliko hiljada bogatih stranaca može značajno da poveća cene nekretnina i na duži rok, jer sva naša građevinska operativa u celoj Crnoj Gori može godišnje da napravi najviše tri-četiri hiljade stanova, a interesovanje stranaca je sada veće od toga. Cene građevinskog materijala su prošle godine imale veliki rast, a sada su u padu. Bez obzira na to cene će i daje biti visoke dok ima kupaca za njih - kazao je sagovornik lista.
Početkom pretkrizne 2019. godine cena prosečnog kvadrata stana u Podgorici u komercijalnoj prodaji iznosila je, prema podacima Monstata, 1.209 evra.
Prema toj ceni stan od 50 kvadrata vredeo je 60.000 evra. Tada je, prema podacima Centralne banke, prosečna efektivna kamatna stopa na stambene kredite iznosila 4,53 odsto. Odnosno za tu vrednost stana ukupan dug za kredit, koji bi trebalo vratiti na period od 20 godina, iznosi bi 91.000 evra, sa mesečnom ratom od 382 evra.
Sada je, uz očekivani rast prosečne cene kvadrata u Crnoj Gori na 1.700 evra, vrednost tog stana porasla na 85.000 evra. Kamata sada iznosi 6,42 odsto, pa bi ukupan iznos duga za kredit na 20 godina bio 151.000 evra, a mesečna rata bi iznosila 630 evra.
Sama vrednost nekretnina za četiri godine povećana je za 25.000, ukupan iznos duga za kredit za 66.000, a mesečna rata za 250 evra.
Da bi sada neko kupio ovaj stan na kredit treba da ima neto platu od najmanje 1.300 evra.
Povećanje kamata ECB podići će cene stanova
ECB je u četvrtak ponovo povećala referentnu kamatnu stopu, što će uticati i na novi rast kamata i u Crnoj Gori. Najavili su i da je to poslednje povećanje u pokušaju zaustavljanja inflacije.
Rast kamata smanjio je potrošnju i investicije, što je dodatno uticalo na pad ekonomije.
Prema Eurostatu sada se sedam članica EU, računajući i najveću evropsku ekonomiju Nemačku, nalazi pred recesijom, a da li će doći do pada evropske ekonomije trebalo bi biti poznato krajem ovog meseca.
ECB u junu je upozorila na veliki pad cena nekretnina u eurozoni, koji bi mogao izazvati negativne posledice za banke koje imaju visok procenat hipotekarnih kredita.
- Gledajući u budućnost, pad cena nekretnina mogao bi postati haotičan jer rastuće kamatne stope na nove hipotekarne zajmove sve više ugrožavaju njihovu dostupnost i povećavaju teret kamata po postojećim hipotekarnim kreditima - upozorila je tada ECB.
To, kako su naveli, posebno vredi za zemlje u kojima prevladavaju hipotekarni zajmovi s promenjivom kamatnom stopom. ECB je takođe upozorila da bi regije u kojima su institucionalni ulagači zauzeli velike pozicije na tržištu stambenih nekretnina mogle pretrpeti veći udarac ako se kapital povuče.
Takve opasnosti za sada ne postoje u Crnoj Gori, a građevinari i banke dobro zarađuju.
Autor:
