Goran se u četvrtak uveče obesio na imanju svoje porodice u selu Štivor nakon višemesečnog maltretiranja i prtenji zbog toga što se na svom imanju starao o napuštenim psima do njihovog zbrinjavanja.

Na njegovoj sahrani, koja je upravo završena, nije bilo verskog obreda, ali je Goran ispraćen potresnim govorima onih koji ga vole, piše Srpskainfo

- Dao si život za svoje šapice, to ti svemogući Bog ne može uzeti za zlo. Otišao si, a nisi ispunio svoje mladalačke želje. Mislio si da su svi ljudi hodajući anđeli kao ti, ali eto nisu - rekla je iznad Goranovog groba njegova komšinica Snježana Emanuela Dalšašo Linke.

- Gledao si na život kako ne gleda ovaj jadni narod, da jaki pomognu nemoćnima, ali nisu te razumeli, nisi opstao u ovom nakaradnom svetu. Tvoj Reks, tvoje ćuke danas ne laju, nego plaču arlauču. Gorane otišao si u pravedniji svet, a ja ću se potruditi da tvoja misija ne bude zaboravljena. Ti počivaju u miru, a mi grešni ćemo odgovarati pred Bogom i pred ljudima za sve što smo učinili i što nismo učinili – rekao je komšija Mile Matijević.

Uplakana majka je stalno ponavljala: bio si pošten, zato su te i ubili.

Rekla je i da su njenom sinu “molitve služene po manastirima u Srbiji” i da njen Goran nije otišao nespokojan s ovog sveta iako sveštenici nisu služili zaupokojenu liturgiju, jer se to, po hrišćanskoj dogmi ne radi kada čovek izvrši samoubistvo.

Podsetimo, potresna vest o samoubistvu mladog humanitarca Gorana Karanovića uznemirila je javnost u čitavom regionu. Naime, devetnaestogodišnjak iz sela kod Prnjavora u Republici Srpskoj, kako se saznaje, više nije mogao da izdrži pretnje komšija, policije i insepkcije da će mu oduzeti pse koje je brižno čuvao od smrti i gladi, te se prekjuče obesio.

"Oni su zlotvori, mog su Gorana oterali u smrt, zbog njih je moj mali anđeo digao ruku na sebe", rekla je juče za naš medij Zora Karanović iz sela Štivor kod Prnjavora, Goranova majka.

– On je imao 15 svojih pasa, ostali su bili sa ulice. Dešavalo se da ih se skupi i po 50, sve njih je on hranio, lečio i čuvao, bez ikakve materijale koristi, iz čiste ljubavi. Od svog novca im je kupovao lekove i hranu – priča neutešna majka za Srpskainfo.

Kaže da su mu u tom plemenitom poslu pomagali neki dobri ljudi, ali da je bilo i onih drugih, kojima je smetalo kad pas zalaje.

Neutešna majka je i pronašla Gorana obešenog u plasteniku.

Pokušavali su ga reanimirati, komšinica Snježana mu je sve vreme, dok nije stigla hitna, davala veštačko disanje i masirala srce, ali Goranu nije bilo pomoći.