Hrvatska je zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji semena postala jedna od vodećih zemalja EU u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali se organski poljoprivrednici sada boje da bi usvajanje novog zakona o semenu to moglo da ugrozi, piše portal Euraktiv Hrvatska.
Zakon, čiji je nacrt usvojen u decembru, ima za cilj da pojednostavi proizvodnju i sertifikaciju semena, posebno za stare i autohtone sorte, ali se pokazao kontroverznim, a njegovi protivnici upozoravaju da bi mogao da ima dalekosežne posledice na hrvatsku poljoprivrednu biološku raznolikost,
Vodeća prehrambena politika EU, strategija "Od njive do stola", kao i strategija Komisije o biološkom diverzitetu, govore o važnosti očuvanja semena i potrebi da se autohtonim sortama olakša pristup tržištu.
''Komisija će preduzeti mere kako bi olakšala registraciju sorti semena, uključujući organsku poljoprivredu, i osigurala lakši pristup tržištu tradicionalnim i lokalno prilagođenim sortama'', piše u strategiji "Od njive do stola".
Isto tako, drugi stub Zajedničke poljoprivredne politike EU sadrži i odredbu o 'očuvanju i održivoj upotrebi i razvoju genetskih resursa u poljoprivredi'.
Međutim, zakon uključuje niz problematičnih elemenata, smatra hrvatsko udruženje održivog uzgoja Biovrt koje je u saradnji s Hrvatskim savezom udruženja organskih proizvođača (HSEP) i udruženjem hrvatskih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava "Život" u januaru ove godine pokrenulo kampanju "Seme je naše ljudsko pravo".
Kampanja koja se zalaže za to da proizovođači prilikom uzgoja semena na sopstvenom imanju imaju pravo izbora, za kratko vreme je dobila podršku 135 hrvatskih udruženja sa više od 25.000 članova, Hrvatske poljoprivredne komore i preko 31.000 građana.
Predsednica udruženja Biovrt, Silvija Kolar-Fodor upozorava da zakon direktno pogađa 57.330 proizvođača povrća i krompira te 155.403 poljoprivrednika iz drugih sektora, značajno povećava cenu proizvodnje i dovodi do rizika daljnjeg povećanja cena semena.
"Hrvatska proizvodnja semena nije dovoljna da zadovolji potrebe, a celokupni prehrambeni sistem naše zemlje zavisi od uvoza. U 2019. uvezeno je semena u vrednosti od 11,9 miliona američkih dolara (9,9 miliona eura)", objasnila je Kolar-Fodor.
Jedan od ključnih problema je da zakon ima za cilj da uvede pojam "Seme sa poljoprivrednog gazdinstva" - koji bi označavao seme raznih poljoprivrednih biljaka proizvedenih i namenjenih za setvu isključivo na sopstvenom gazdinstvu - i čija bi prodaja na tržištu bila zabranjena.
Druga kontroverzu predstavlja član 16. koji ograničava upotrebu tog semena na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
"Taj pojam ne postoji ni u jednoj direktivi EU koja reguliše proizvodnju semena", rekla je Kolar-Fodor, koja je sa svojim udruženjem jedan od najvatrenijih boraca za očuvanje semena.
"Zakon o semenu odnosi se isključivo na komercijalnu upotrebu i tržište semena. Nacrt zakona reguliše seme s poljoprivrednih gospodarstava, što istovremeno izričito zabranjuje njihovo stavljanje na tržište. Stoga smatramo da bi ovaj pojam i sve odredbe koje se na njega odnose treba izbrisati'', objasnila je Kolar-Fodor.
Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske, istovremeno, tvrdi da novi zakon ne nameće nikakva nova ograničenja na sistem proizvodnje i sertifikacije semena, već da pojednostavljuje uvođenje starih i autohtonih sorti u sistem semena i organsku proizvodnju semena.
Prema obrazloženju ministarstva, rast sektora proizvodnje semena je u poslednje tri godine bio 23 odsto, a svake godine oko 20 odsto semena biljnih proizvoda izuzetno je niskog kvaliteta - što dovodi do pada proizvodnje.
"Prinosi neprerađenog semena niži su od sertificiranog semena, a njegova prerada povećava prinose na gotovo tri tone", istaklo je ministarstvo.
Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu (HAPIH) navela je da će registracijom sorti na Nacionalnu sortnu listu sve postojeće sorte biti okupljene na jednom mestu, što će olakšati proizvodnju i stavljanje u promet starih autohtonih genotipova.
Međutim, Sunčana Pešak iz saveza HSEP-a, tvrdi da je to sporno.
Ona naglašava da član 16. glasi da poljoprivrednici mogu uzgajati samo sertifikovano seme za vlastitu upotrebu pod uslovom da mogu da dokažu njegovo poreklo. U suprotnom, moraju dokazati da uzgajaju ''autohtone sorte upisane na novu Nacionalnu listu sorti, što dovodi do daljnjeg administrativnog tereta", objasnila je Pešak.
Pešak je objasnila da proizvođači u drugim zemljama EU-a mogu slobodno i bez ograničenja da uzgajaju seme za svoje potrebe i koriste neregistrovane sorte.
''Jedine su razlike mogu li međusobno razmenjivati takvo seme i pod kojim uslovima'', rekla je. Zemlje poput Austrije, Francuske i nedavno Italije prepoznale su važnost razmene među proizvođačima kao ''deo prakse solidarnosti važne za očuvanje i razvoj agrobiološke raznolikosti''.
