Marko Dujmović već 10 godina pokušava da otkrije ko je čovek pronađen u grobu njegovog oca. On je odbio da potpiše DNK analizu u kojoj se tvrdi da je pokojnik u porodičnoj grobnici njegov otac.

Ekshumirano telo je telo krupnog čoveka od 120, 130 kilograma, koje je zamotano u šatorsko krilo, sa debelim vunenim čarapama na nogama.

Njegov otac, mršav muškarac od pedesetak kilograma, pokopan je u sanduku sa kožnim cipelama. Postoje čak i fotografije sa sahrane.

Marko tako već deset godina pokušava da odgonetne ko je muškarac kojeg su pronašli u grobu, a kako tvrdi njegov otac nije nestao, već je doveden na groblje i sahranjen.

- Ja se osećam nikako.Nikome ovo ne želim. Ali ja želim samo pravdu. Napravili su od mene budalu da ne znam gde sam sahranio oca, gde sam mamu, da su mesta zamenjena. E, to kod Marka Dujmovića ne prolazi. Jer moj otac nije nestao. Umro je u kući Jove Zastavnikovća, u kojoj sam bio, i dovezen je na groblje i sahranjen - govori besni Marko Dujmović.

I Markov rođak Goran Dujmović je ljut. Pita se kako niko ne zna šta se dogodilo.

- Stric nije tražio tatu, ja nisam tražio dedu. Postavljam pitanje hrvatskoj javnosti i hrvatskim institucijama - čije je to telo? Kad tako moram reći, konstitucije 120 kila, čiji su to posmrtni ostaci? - pita Goran.

Ko je osoba koju su pronašli prilikom sahrane majke, ne znaju, ali uvereni su da nije njen muž, odnosno - njihov otac i deda.

- Znam u čemu je deda sahranjen. Nisam ga sahranio u šatorskom krilu - govori unuk Goran za hrvatske medije.

Marko se u Dvor na Uni doselio 1997. godine. Godinu dana posle umire mu otac. I to je početak onoga što njegov rođak zove tragikomedijom. Kako Goran tvrdi, njegov deda je bio srednjeg rasta i slabije kilaže zbog bolesti.

Sahranili su ga na lokalnom groblju. Tada još nije bilo grobnice, već obična humka, a 2001. godine odlučili su da urede porodičnu grobnicu, pa su napravili spomenik.

Marko je tada uzeo grobno mesto i za majku, u istoj grobnici u kojoj je pokopao i oca. Majka je umrla 2008. godine, a porodica se okupila, pogreb samo što nije počeo.

- Ljudi gore kopaju normalno grob i stric dobija poziv na telefon, zovu ga ti što kopaju i mi odlazimo gore. Ljudi kažu: 'Imamo problem'  - prepričava Goran.

Naime, naišli su na sanduk.

- Sanduk su pronašli na 90 cm, a treba da se kopa bar do 140 - govori Marko Dujmović.

Radnici groblja bili su zbunjeni. Na mestu koje se činilo praznim došli su do sanduka. Goran i Marko odlučili su da vide o čemu je reč pa su skinuli gornju ploču.

- Nailazimo u sanduku na šatorsko vojno krilo, čak smo sumnjali da su tu dva tela unutra. To je toliko bilo - kaže Goran. Marko je udario lopatom po šatorskom krilu, a ona je odskočila. Zatim su probili krilo, međutim počelo im je nestajati vremena pre sahrane.

-Mi smo rekli tim ljudima da stave tanki sloj zemlje, da se sahrana odradi i onda će stric zvati policiju i daće zahtev za ekshumaciju - tvrdi Goran.

Nakon što je pokopao majku na taj sanduk, sve je prijavljeno policiji. Godinu posle kreću ekshumacije na pravoslavnom groblju u Dvoru. Istovremeno, dolaze i do groba Markovih roditelja. Ispod majke nalaze umotano telo.

- On kad je otvorio to, ovako je rekao: 'Uf, ovo je bio krupan, krupan čovek. Visok 190, 200 cm, 120,130 kilograma. Pa, Bože, glava i kosti od moga oca duplo veće. Bela košulja sa puno dugmića, dole neka kao trenerka, neka sivkasta i na nogama čarape. Kod nas u Bosni smo to zvali priglavci. Moj je otac imao cipele - šokiran je Marko sada jednako kao i tada.

Kako kaže, odbio je da potpiše rezultate DNK analize. Kako pronađeno telo nije izgledalo kao njegov otac, Marko poriče da je reč o njemu.

Procedura ide dalje, bratu i njemu uzimaju krv, analizira se podudarnost DNK s posmrtnim ostacima. Prvi put dolazi na komisiju i oni kažu kako je DNK analiza utvrdila da je reč o njegovom ocu.

Goran objašnjava da Marko ništa nije potpisao, jer je bio siguran kako nikoga nije pokopao u šatorskom krilu.