Do takve situacije je, kako tvrde iz Nacionalnih parkova Crne Gore (NPCG), došlo zbog više razloga.

Pored već poznatih procesa, zbog kojih je sudbina svih ledničkih jezera neizvesna, dugi sušni period pogoršao je situaciju.

Kako je podgoričkim Vijestima kazao savetnik za zaštitu i održivi razvoj u NPCG Veselin Luburić, delovanje erozije učinilo je da danas već možemo govoriti o pretposlednjem stadijumu života jezera. Njegova dubina je prepolovljena i sada za vreme najvećeg vodostaja iznosi 12 metara.

- To jezero je tokom holocena bilo dva do tri puta prostranije, a njegova dubina je, kako su procenili stručnjaci, bila oko 30 metara. Jezero gubi vodu kroz više ponora na severnom kraku i ranije se tu pokušavalo plombiranje, ali je vreme pokazalo da ni to nije adekvatna zaštit - rekao je Luburić.

Drugi proces koji se, prema njegovim rečima, decenijama događa je i da se jezero zasipa nanosima iz Biogradske reke i Lalevog potoka.

- Još jedan problem je stvaranje morenskog nanosa u koritu reke Jezerštice, koji predstavlja latentnu opasnost za jezero - kazao je Luburić.

Rešavanje problema postepenog nestajanja jezera, podseća on, vrlo je kompleksno sa naučnog stanovišta.

S obzirom na to da je jezero smešteno u jednoj od tri preostale prašume u Evropi, ''procesu ispitivanja i merama za njegovo rešavanje treba pristupiti sa puno senzibiliteta iz mnogo razloga''.

Luburić podseća da je prethodnih godina rađeno više istraživanja i više projekata za sanaciju Biogradskog jezera.