Sa trenutnom stopom rasta, BiH bi trebalo nekoliko decenija da se približi proseku Evropske unije, navodi se u dokumentu “Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019 – 2022. godina” koji su nedavno usvojile Vlade RS i FBiH.

– Slab razvoj privatnog sektora i nizak nivo investicija predstavljaju značajan izazov, imajuću u vidu činjenicu da je privatni sektor dokazani generator dugoročnog razvoja ekonomije.

Međutim, privatni sektor je trenutno premali, ima poteškoća da ostane konkurentan i nedostaje mu potrebne dinamičnosti za izvozno orijentisani rast – navodi se u delu dokumenta u kojem se skenira postojeće stanje u BiH u pogledu ekonomskog rasta, konkurentnosti privrede i poslovnog okruženja.

Udeo privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu zemlje je tek 65 odsto i najniži je u regiji, dok je produktivnost rada manja od polovine sedam manjih privreda u tranziciji u Evropi, piše Srpskainfo.

– Samo 15 odsto radno sposobnog stanovništva u BiH je formalno zaposleno u privatnom sektoru, dok je javni sektor i dalje preglomazan, pružajući trećinu svih radnih mesta u zemlji.

Usled izostanka prilika, građani napuštaju zemlju, posebno obrazovani, kvalifikovani i mladi ljudi, čime se radna snaga dodatno smanjuje, a zemlja lišava ljudskog kapitala – konstatuje se u novom reformskom dokumentu za BiH, koji je svojevrsni nastavak Reformske agende za period 2015-2018.

Problem je, navodi se, i to što BiH kontinuirano beleži nisku stopu i pad direktnih stranih investicija.

– U poslednjih osam godina, priliv direktnih stranih investicija kao procenat BDP-a je niži nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da su se ove vrste investicija pokazale kao ključni pokretač ekonomskog rasta i stvaranja radnih mesta u srednjoj i istočnoj Evropi – navodi se u dokumentu koji je pripremljen u saradnji sa Delegacijom EU u BiH, te uz podršku Ambasade Velike Britanije.

Osim toga, doprinosi za socijalna davanja su visoki, što negativno utiče na plate radnika i konkurentnost privatnog sektora.

Prosečna razlika između plata u javnom i privatnom sektoru je najveća u regiji, što se između ostalog može objasniti značajnim prisustvom sive ekonomije, zaključuje se u dokumentu.

Pored toga, BiH ima previše složenih, mukotrpnih i skupih administrativnih procedura koje, takođe, negativno utiču na poslovno okruženje, te stvaraju prepreke za ulazak i izlazak na tržište i rast.

Imajući u vidu sve to, vlasti su se obavezale da će preduzeti niz reformskih mera, a prvenstveno da će odlučnon krenuti u smanjenje poreskog opterećenja rada, kako bi se povećala konkurentnost i omogućilo dodatno povećanje plata.