Makedonski novinar Vlado Taneski bio je jedan od najobaveštenijih reportera crne hronike tadašnje Makedonije. Uvek je imao detalj više od kolega. Na kraju se ispostavilo da je lično ubio tri žene i o tome pisao seriju tekstova. Iz prve ruke.

Makedonski novinar crne hronike Vlado Taneski bio je tih i povučen. Kolege su ga znale kao vrsnog profesionalca sa odličnim vezama u policiji i pravosuđu. Žena ga je smatrala divnim ocem i suprugom. A onda se ispostavilo da je serijski ubica i silovatelj. Skončao je kao što je i živeo. Misteriozno.

On je 2008. u 56. godini uhapšen zbog sumnje da je ubio i mučio tri starije žene. Policija je posumnjala da je Taneski u stvari zločinac kada je u nizu tekstova o naizgled nepovezanim ubistvima otkrio detalje koje policija nije pustila u medije, već su „mogli biti poznati samo počiniocu".

Radilo se o tri sirote žene čija su masakrirana tela pronađena bez odeće, i to spakovana u najlonske kese i ostavljena na različitim lokacijama u Kičevu, planinskom gradiću 120 kilometara udaljenom od Skoplja. Obdukcija je pokazala da su sve tri žrtve bile seksualno i fizički zlostavljane, a zatim zadavljene telefonskim kablovima. Poslednja je pronađena Živana Temelkoska, 65 godina, čije je telo otkriveno 2007.

Dve godine pre nje ubijena je Mitra Simjanoska (64). Policija je tada saopštila da se i dalje traga za 78 godina starom ženom koja je nestala 2003. godine, a da osnovano sumnjaju da je i nju mučio i ubio Taneski. Osumnjičeni ih je lično poznavao, a kao novinar imao je privilegiju da izbliza prati istragu i da nesmetano kontaktira sa porodicama nesrećnica koje je ubio ili planirao da likvidira.

SAM SKRENUO PAŽNJU POLICIJE NA SEBE

On je sam skrenuo pažnju policije na sebe kada je u jednom od svojih članaka u novinama "Nova Makedonija" s naslovom "Serijski ubica u Kičevu" postavio teoriju da je jedna žrtva, Ljubica Licoska (56), oteta nakon što su joj dvojica prišla s pričom da joj je sin povređen i tako je odvukli u kola. Dalje, pre nego što je i policija dobila nalaze obdukcije, on je napisao da su ubijene baš telefonskim kablom. Te pojedinosti može da vam saopšti očevidac, žrtva ili napadač.

- Čitali smo njegove priče i posumnjali da je on ubica, jednostavno znao je previše - rekao je Kotevski.

UBIJAO ŽENE SLIČNE SVOJOJ MAJCI

Istražitelji su primetili i sličnosti među žrtvama, sve su to bile siromašne i neobrazovane čistačice. I sve one su imale zajedničku koleginicu, majku Taneskog. Kasnije će se ispostaviti da oni nisu bili u najboljim odnosima. Navodno, novinar je mrzeo svoju majku, a one su ga podsećale na nju.

Pritom, u jednom tekstu je napisao da ima saznanja da su ubistva izvela dvojica lokalnih kriminalaca, tačno navodeći njihova imena, ali je zaboravio da su oni u to vreme već bili u zatvoru i da nisu fizički mogli počiniti zločin.

O ovom bizarnom slučaju pisao je čak i „Njujork tajms". Portparol makedonske policije Ivo Kotevski za njih je tada izjavio da su članci Taneskog izazvali sumnju, te je policija započela istragu o tom tada i dalje uglednom novinaru, koji je iza sebe imao karijeru dugu 20 godina. Krunski dokaz koji je prethodio hapšenju bilo je poklapanje njegovih DNK tragova iz semene tečnosti sa onim pronađenim na žrtvama.

Nekoliko dana nakon hapšenja, pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji. Po zvaničnoj verziji, izvršio je samoubistvo tako što se udavio u plastičnoj kofi vode. Ono što je još čudnije u toj priči jeste da su tokom njegovog suicida oba njegova cimera, navodno, spavala i nisu čuli ništa. Ipak, niko nije demantovao zvanične nalaze. Kotevski, portparol policije, rekao je tada da će policija nastaviti da istražuje ubistva, ali je dodao da smrt otežava stvari.

- Sada kada je otišao, možda nikad nećemo saznati šta se desilo.

Ognen Canvarevik, reporter lista „Nova Makedonija", koji je zajedno s Taneskim radio na člancima o ubistvima, rekao je da su on i druge kolege u novinama bili u šoku kad su čuli šta se desilo.

IZGLEDAO POTPUNO NORMALNO

- Bio je fin i obrazovan momak, koji je izgledao potpuno normalno. Kada su me iz policije pozvali i saopštili mi „tvoj reporter je ubica", jedva sam verovao svojim ušima - rekao je Canvarevik.

Prema njegovim rečima, Taneski je bio iskusni novinar, oženjen, ali odvojen od svoje supruge, s kojom je imao dvoje odrasle dece. Vlado jeste imao loš odnos s majkom, kaže, a pritom otac mu je počinio samoubistvo 1990. godine.

- Neverovatno. Bio je tako miran kada je pričao o tim ubistvima, a sve ove žene žive na samo nekoliko metara od njihove porodične kuće - primetio je Canvarevik.

I Ljupčo Popovski, glavni i odgovorni urednik „Utrinskog vesnika", još jednih novina u kojima je Taneski radio, rekao je za njega da je bio izuzetno tih:

- Nikada ne bih rekao da je Vlado sposoban da uradi tako nešto.

Na sličan način Taneskog je kasnije opisala njegova supruga Vesna. Ona je tom prilikom opisala njihov odnos i poslednje sate njegovog života.

UŽASAN SAN

- Imali smo savršen brak, mnogi su nam zavideli. Bila sam srećna s njim. Ovo sve deluje kao užasan san - rekla je Vesna Taneski i dodala da Vladu pamti kao dobrog supruga i još boljeg oca.

- Nisam mogla da verujem da sam sa čovekom o kome to pričaju živela toliko godina. Mogla sam ja biti prva žrtva, ali to nisam ni u jednom trenutku ni po čemu primetila - rekla je Vesna, te dodala kako je Vlado imao neprijatelje zbog onoga što je pisao i da joj je, kad su bili nasamo, često govorio da se boji da mu neko nešto ne podmetne.

SA SUPRUGOM SE VIĐAO VIKENDIMA

Ona se sa suprugom poslednjih godina viđala samo vikendima jer se zbog posla preselila u Skoplje.

- Kad smo se videli u zatvoru, rekla sam mu da mu opraštam, pitala ga zašto mi nije rekao da ima probleme - ispričala je Vesna na kraju ispovesti.

DRUGI OTKRIVENI SERIJSKI UBICA

Vlado Taneski je drugi otkriveni serijski ubica u Makedoniji, pre njega, maja ove godine, u Ohridu je uhapšen diler deviza Lazo Radeski, osumnjičen za ubistvo četvorice svojih kolega i sugrađana.

Serijska ubistva koja su potresala Makedoniju su i deo filma "Majke" reditelja Milča Mančevskog. Film se sastoji iz tri priče, od kojih je prva izmišljena, druga kombinuje fikciju i dokumentarizam, a treća je u potpunosti stvarna, a to je upravo priča o serijskim ubistvima u Kičevu.