- Tata je pitao Igora kako je mališan, a on mu je odgovorio da je dobro, da raste. Nakon završetka razgovora, tata je ušao unutra, a minut-dva kasnije, počela je pucnjava - rekao je jedan od očevidaca.

Krvoproliće je počinio Igor Nađ (36), koji je nakon masakra pobegao, a policija ga je uhvatila nakon višesatne potrage oko četiri sati ujutru. On je prilikom hapšenja izvršio samoubistvo.

Na adresi Cimermanovoj 2 položene su ruže i lampioni. Unutra, u hodniku kuće horora, vidljivi su tragovi od metaka. Probijeno je staklo na ulaznim vratima, razbijan ormarić, a na komšijskim vratima stoji rupa od metka.

Neposredno pre masakra, Nađ se spustio iz pravca savskog nasipa prema kući Tojagićevih u pratnji dečaka kog je kasnije ubio. Komšija Mehmed poslednji ih je video, pre nego što je Igor počinio pokolj.

- Izašao sam uveče da bacim smeće. Video sam ubicu Igora, s dečakom. Mali Paulo je išao ispred njega. Dečak je zatim otrčao do kuće i počeo da zaviruje u svaki prozor. To mi je bilo čudno. Svetla su bila upaljena, nije zvao ni mamu, ni baku, nikoga - priča komšija za "24 sata".

- Igor me prepoznao, bio je tu kod grma. Javio se, pitao me kako sam. Odgovorio sam da sam dobro i pitao njega kako je on. Rekao je da je dobro. To je sve bilo oko 21 i 25 otprilike. Pitao sam ga kako beba, a on kaže da je dobro, da samo jede i raste. I ja mu kažem da nema ništa bolje za roditelje, to je najveća radost. Pozdravim se s njim i kažem mu laku noć. Odgovorio mi je laku noć, a ja sam ušao u stan. Kasnije mi je proradio film. Nije govorio u hodu, nije krenuo dalje, samo je stajao - kaže Mehmed.

- Ušao sam u stan. Za par minuta se čula pucnjava. Nakon prvih hitaca je vladala je kratka tišina. Zvučalo je kao da lim odzvanja. Sin mi je došao s terena i ležao u krevetu. Pitao me šta se dešava, kao da je ratno stanje. Došao je komšija Štef i počeo da mi lupa na vrata. Vikao je da izađem. Rekao mi je da su pobili celu porodicu Tojagić. Nisam mogao da verujem. Izašao sam u hodnik i video taj užas. Katastrofa - kaže potreseni sused.

Mehmed tvrdi da nije video Igora nakon pucnjave.

- Igor više nije bilo tu. Nisam čuo ni auto. Štef je odmah izašao posle pucnjave, meci su mu tukli po vratima. Stanovao je odmah pored pobijene porodice. Igoru pre pucnjave nisam video ništa u rukama, držao ih je uz telo. Stajao je napolju, kao da nije imao nameru da uđe u kuću - rekao je komšija ubijenih Tojagića.

I njegov sin je bio tu, izašao je odmah nakon oca.

- Došao sam u 7.40 s terena, a negde oko 9.20 tata je izašao da izbaci smeće. Susreo je Igora koji ga je upitao kako je. Bio je s Paulom. Tata je pitao Igora kako je mališan, a on mu je odgovorio da je dobro, da raste. Nakon završetka razgovora, tata je ušao unutra, a minut-dva kasnije, počela je pucnjava - priča mladić.

- Mislio sam da su petarde jer ih deca ovde često bacaju. Ali onda je komšija Štef počeo da udara po vratima i viče da je porodica ubijena - dodaje.

- Izašao sam napolje i video telo dečaka Paula. Odmah sam ga prepoznao, ležao je u krvi potrbuške. Drugo telo nisam uspeo odmah da identifikujem jer je pola tela bilo unutar hodnika, a pola napolju. Igora nisam ni video. Kad sam izašao, već je bio pobegao - ispričao je mladić.

Komšija Štef je prvi došao na mesto zločina i zvao policiju.

- Pokušali su da pobegnu kroz ulazna vrata. Dete nije vikalo, valjda je zanemelo od šoka. Čuo sam Maju kako viče: "Nemoj, nemoj, nemoj!" - kazao je njihov prvi sused.

Njegova supruga je kroz suze pričala kako su Maja i Igor trebalo uskoro da se venčaju.

- Nikad nije pokazivao da bi mogao da učini tako nešto. Bili su tri godine u vezi, trebalo je da se venčaju. Odlučili su prvo da pričekaju da se rodi dete - rekla je gospođa Grubina.

To dete od dva meseca jedino je preživelo Nađev krvavi pohod. Stradali su Dragomir, Filjka, Maja i Josipa Tojagić. Ubijen je desetogodišnji Paulo, Majino dete iz veze s Nađem, kao i Davor Paušak, verenik Majine sestre Josipe.

Nakon nekoliko sati bekstva i potrage, locirali su signal njegovog mobilnog telefona. Bilo je prekasno za pregovore. Pucao je sebi u slepoočnicu.