Broj nominacija za Nobelovu nagradu za mir značajno je smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali se još razmatra više od 300 imena. Čini se da je većina nominovanih povezana sa skoro jednogodišnjim ratom u Ukrajini.
Norveški Nobelov komitet saopštio je da je dobio 305 nominacija za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, što je najmanje u poslednje četiri godine. Ove nominacije uključuju 212 pojedinaca i 93 organizacije.
Prošle godine je komitet u Oslu primio 343 predloga. „Osam godina zaredom broj kandidata premašuje broj od 300. Trenutni rekord od 376 kandidata ostvaren je 2016. godine“, navodi se u saopštenju odbora.
Standardna procedura je da se imena kandidata zvanično objavljuju 50 godina nakon nominacija. Međutim, oni koji ispunjavaju uslove za nominaciju mogu otkriti ime osobe ili organizacije koja ih je nominovala. Kao i prošle godine, većina do sada otkrivenih kandidata povezana je sa ratom u Ukrajini ili su protivnici ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi francuska novinska agencija AFP.
Među njima su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan, prvi čovek NATO-a Jens Stoltenberg, zatvoreni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, novinar i šef nevladine organizacije Otvorena Rusija Vladimir Kara-Murza, švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, Iranska aktivistkinja Masih Alinedžad i njen pokret protiv hidžaba i ruski prodemokratski pokret Vesna.
Mnoga od imena koja su do sada javno otkrivena bila su umešana u rat u Ukrajini ili su uključivala protivnike ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je i sam bio nominovan 2021. godine.
Putina je za Nobelovu nagradu za mir predložila Međunarodna akademija za duhovno jedinstvo i saradnju nacija sveta. On je nominovan za svoje napore u zalaganju za nevojno rešenje upotrebe hemijskog oružja od strane sirijske vlade. Putin je sprečio vojnu intervenciju u Siriji pregovaranjem o mirnom rešenju, a Sirija je dobrovoljno predala oružje. Putinov uspeh je proizašao iz bliskih odnosa koji ima sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom. Navodi se da je Putin ubedio Asada da odustane od hemijskog oružja i tako izbegne međunarodni sukob.
Grupa se za nominaciju zalagala činjenicom da je Barak Obama osvojio nagradu za mir 2009. i pretio da će napasti Siriju 2013. godine.
Očekuje se da će među kandidatima biti i kineski i honkonški prodemokratski aktivisti kao što su Čou Hang-tung, Peng Lifa i grupa Ujgurski tribunal, kao i ambasador Mjanmara u UN Kjau Mo Tun i koalicija NUCC koja se bori protiv mjanmarske hunte.
Među kandidatima je i Megi Gobran, aktivistkinja koja pomaže siromašnima u sirotinjskim četvrtima Kaira.
Pobednik će biti proglašen početkom oktobra, a nagrada će biti dodeljena 10. decembra, na godišnjicu smrti pronalazača dinamita Alfreda Nobela. Prošle godine, ruska grupa za ljudska prava Memorijal, Ukrajinski centar za građanske slobode i zatvoreni beloruski zaštitnik prava Aleš Bjaljacki dobili su nagradu za svoje javne pozive za okončanje rata u Ukrajini.
Autor:
