Rešavanje kosovskog pitanja, dovođenje novih investitora, pozicioniranje Srbije kao lidera u region teme su o kojima predsednik Aleksandar Vučić razgovara sa najuticajnijim svetskim liderima.
U ovoj godini sastanaka je bilo mnogo, a diplomatski intenzitet se ne smanjuje. U goste dolaze austrijski, francuski i ruski predsednik, a Vučić do kraja godine putuje u Tursku i Bugarsku.
Diplomatska ofanziva se nastavalja, značajni sastanci predsednika Aleksandra Vučića sa liderima najuticajnijih zemalja potvrđuju činjenicu da međunarodna zajednica želi da čuje glas Srbije, ističu poznavaoci prilika.
- Dinamika ne prestaje. Uspostavljen je jedan ritam koji neprekidno teče. To su prilike da se sve one teme koje su za nas najznačajnije pre svega Kosovo, situacija na Balkanu i pritisci koji dolaze sa raznih strana iznesu i da to druge zemlje sagledaju iz uglova iz kojih do sada nisu sagledavali - iz našeg ugla - navodi bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
Prema njegovim rečima, Kosovo onako kako ga vidi međunarodno pravo i kako naša zemlja ima interes da bude postavljeno i tretirano je do sada jednostrano gledano posebno iz zapadnih pravaca, koji su forsirali nametanje već postojećeg stanja.
Jovanović ističe da je ovo prilika da se sagleda moguće rešenje o Kosovu i Metohiji, ali ne mimo međunarodnog prava.
U naredna tri meseca predsednika očekuju susreti sa značajnim ljudima sa evropske scene, a to što francuski predsednik po prvi put posle 18 godina dolazi u Srbiju pokazuje da se odnos prema Srbiji menja.
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić ističe da Srbija želi da približi svoje interese drugim državama odnosno njihovim predstavnicima i to na najvišem mogućem mestu - na vrhu.
- To govori da se sva ta birokratija prevazilazi i da mi dolazimo do ključnih igrača koji mogu na pravi način da shvate poziciju Srbije koja je u jednoj diplomatskoj ofanzivi u kontinutitetu. Sve što nas čeka je samo nastavak onoga što je do sada bilo - naveo je Miletić.
Rastuću ulogu Srbije u region Miletić vidi kao posledicu vođenja prave politike koja stabilizuje region.
- Nekoliko tema je ključno, jedna je integracija Zapadnog Balkana u EU, druga je ekonosmki razvoj regiona, a treće rešavanje konfloikata od kojih je jedna od najznačajnijih odnos Albanaca i Srba i problem KiM. Ta tri polja će dominirati Vučićevom agendom i čini se da samo mi na dobro putu po malo pobošavamo poziciju Srbije - istakao je on.
Šta je sve na Vučičevoj diplomatskoj agendi do kraja godine
Već sledeće sedmice u zvaničnu posetu Srbiji dolazi Aleksander van der Belen, predsednik Austrije, predsedavajuće Evropskoj uniji, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da poseti Beograd u januaru iduće godine, a između te dve posete potvrđena su dva Vučićeva susreta sa šefom francuske drave, Emanuelom Makronom - jedan u Parizu, a drugi, "kod kuće", u Beogradu. Francuski predsednik Makron je pozvao predsednika Vučića da, kao predsednik zemlje saveznice u Prvom svetskom ratu, u Parizu čestvuje na svečanosti povodom stogodišnjice pobede. Dvojica predsednika su se prethodno sastala u Parizu 17. jula, kada je dogovorena i poseta predsednika Makrona Srbiji. Potvrđeno je da potom i Makron dolazi u Beograd, početkom decembra, što će biti prva poseta jednog predsednika Francuske Srbiji posle 18 godina. Kad je reč o dolasku austrijskog predsednika, biće to treći susret Vučića i Van der Belena u 2018. godini, što svedoči o intenzivnom političkom dijalogu Srbije i Austrije. Vučić je primio i poziv predsednika Turske Redepa Taipa Erdogana da prisustvuje svečanom otvaranju novog, trećeg aerodroma u Istanbulu, planirano za kraj oktobra. Biće to peti ovogodišnji susret dvojice predsednika i potvrda da su i lični odnosi Vučića i Erdogana zasnovani na međusobnom poštovanju i poverenju. Posle Turske, Včić će 2. novembra putovati u Bugarsku, na novi sastanak Kvadrilaterale, formata za saradnju Srbije, Bugarske, Rumunije i Grcke, čiji domaćin će biti premijer Bojko Borisov. Prilikom ovih sastanaka najviše pažnje se posvećuje infrastrukturnom povezivanju zemalja učesnica te regionalne incijative, a novost je da će se predsedniku Srbije i premijerima Bugarske, Rumunije i Grcke, kao specijalni gost, pridružiti i premijer Izraela Benjamin Netanjahu. U novembru Vučić će prisustvovati Kongresu evropskih narodnjačkih partija, u Helsinkiju, na e narodnjačke EPP, na koji je pozvan kao lider SNS, pridruženog člana EPP. I to će biti prilika za brojne susrete na marginama skupa, jer su među učesnicima značajni evropski politički i državni lideri, pored ostalih i Angela Merkel, Viktor Orban, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, Donald Tusk, hrvatski premijer Andrej Plenković i drugi. Za kraj novembra je zakazana i zajednička sednica Vlada Srbije i Kipra, čiji je domaćin kiparski predsednik Anastasijadis, a srpsku delegaciju će predvoditi predsednik Vučić.