U Sofiji se danas održava Samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana na kome će biti potpisana Deklaracija o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana kao dugoročni cilj. Mnogi se pitaju šta će Samit u Sofiji i potpisivanje ove Deklaraciji uopšte doneti Srbiji.

Prof. dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da su očekivanja Srbije od Samita velika, ali da će ipak poruke biti "u sivoj zoni". Ističe da se u deklaraciji Samita u Sofiji pominje "perspektiva" država Zapadnog Balkana, ali ne i reči "proširenje" ili "pristupanje Evropskoj uniji".

- Suština Samita je da te zemlje Zapadnog Balkana ne pripadaju ni Rijadu, ni Moskvi, ni Ankari, ni Pekingu, već Evropskoj uniji kojoj u perspektivi treba da se priključe. Voleli bismo da postoji jasan plan prijema Srbije i Crne Gore u EU, ali je cela ta priča "zatamljena". Perspektiva je realna, ali žao mi je što ne postoji čvršći stav EU po tom pitanju - rekao je Zečević za "Novo jutro".

Mišel Zubenica iz Centra za proučavanje globalizacije nije optimističan po pitanju orjentacionog datuma odnosno 2025. godine.

Zemlje Zapadnog Balkana treba mnogo da urade do tog datuma. Srbija bi možda i stigla da ispuni neke standarde EU, ali je najveći problem KiM. Jedino Srbija ima poglavlje 35 i kakvu god odluku da donesemo, teško da je u interesu naše zemlje. Te 2025. godine eventualno Crna Gora može da uđe u EU, dok su ostale zemlje u teškom položaju, u težem i od Srbije. Ovaj samit je, smatram, organizovan kako bi se Evropa geostrateški vratila na Balkan. Brisel i Berlin su uplašeni zbog uticaja Rusije i Turske na Balkan i ovim Samitom žele da pokažu da Zapadni Balkan ostaje pod interesnom sferom njihove politike, a priključivanje EU im toliko nije ni važno - ističe Zubenica.

Govoreći o odluci španskog premijera Marijana Rahoja da ne učestvuje na Samitu u Sofiji Nebojša Krstić, marketiniški stručnjak ističe da je ova odluka doneta, ne zbog Kosova, već zbog problema Katalonije.

- Postavlja se jasno pitanje zašto predsednik Srbije onda dolazi. Srbija odlazi iz svojih razloga, jer će se tamo govoriti o sudbini Zapadnog Balkana, o našoj sudbini. Bivša srpska administracija je izbegavala ovakve susrete, ali to je bila velika greška, jer nema ko da zastupa naše interese i opozna prisutne sa istim. Ova vlast ne ponavlja tu grešku i treba da budemo na svakom mestu gde se o nama govori - kaže marketinški stručnjak.

Najave o susretu predsednika Vučića i Hašima Tačija su dobre, jer je Srbija spremna za pronalaženje rešenja, ističe Krstić.

- Bitno je rešiti probleme, jer su naše ambicije uređenje odnosa Srba i Albanaca dugoročno - ističe Krstić, dodajući da zamrznuti konflikt može postati realan samo jednom sitnicom.

Rešenje je, ističe, jedino kompromis kojim su zadovoljne obe strane.

Govoreći o lošoj atmosferi između EU i SAD, prof. dr Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka kaže da je očigledno da postoje izvesna razilaženja, ali da su opšti principi pravno obavezujućeg sporazuma utvrđeni na sastanku zemalja Kvinte u Vašingtonu.

- Bitno je ne ići ka rešenjima koja će Srbiju staviti pred svršen čin, odnosno da se dođe do kompromisa koji će biti jednako zadovoljavajući ili jednako nezadovoljavujući za obe strane. Tako bi obe strane sarađivale u raznim oblastima. Najvažnije je da nema ponuda koje su isključive - ističe prof. dr Đukanović za "Novo jutro".

Svaku ponudu, kako kaže, treba ozbiljno razmotriti, a svaka nova ponuda "biće gora".

Zečević smatra da je obaveza Srbije da doprinosi regionalnoj stabilnosti i reši problem sa KiM.

- Stavovi za KiM se naziru: išli smo na varijantnu da se reši sever Kosova - ili kroz ovlašćenja ZSO ili kroz podelu Kosova. Ipak, podela je isključena, jer zašto bi Amerika kontrolisala samo deo, kad može da kontroliše celo Kosovo. Postoji još jedan interesantan faktor - izjava Johanesa Hana da se formira ZSO, ali su Amerikanci izgleda stopirali realizaciju sporazuma iz Brisela. Sada se traži novo rešenje - kaže Zečević.

On ističe da se EU ne može zaokružiti bez Srbije i da je cilj zajednički raditi da se naša zemlja priključi Evropi čiji je sastavni deo.

- Ucenjuju nas: SAD traže normalizaciju odnosa sa prištinom ili nema ulaska u EU. Dakle, i SAD procenjuju da je to naš nacionalni interes - kaže Zečević.

I Đukanović i Krstić slažu se da se politika svakodnevno menja, da je aktivna i da se EU s godinama menja.

- Svako ko misli da će Srbija 2025. godine sigurno postati članica EU, vara se, jer se politika menja iz dana u dan i mnogo će vode proteći Dunavom do tog datuma - kaže Krstić.

- Nije ista Evropska unija sa kojom smo pregovarali 2000, sa kojom pregovaramo danas i u koju ćemo, nadam se 2025. ući - ističe Đukanović, demantujući Zečevića podsećajući da je 6. februara usvojena strategija proširenja EU u kojoj se eksplicitno navodi da će Srbija i CG do 2025. godine postati članice ako ispune uslove. On je podsetio i da ulazak Hrvatske u EU nije bio predviđen, ali da se ipak dogodio.