Kada su anđeli čuvali poredak: zašto nam je potrebna jednostavna državna struktura?
Autorski tekst Aleksandra Đurđeva, predsednika Srpske lige, prenosimo u celosti:
„Gde je jednostavno, tamo je stotinu anđela, a gde je komplikovano, tamo nema nijednog.“ - Starac Amvrosije Optinski
Početak avgusta je više od suvog kalendara. On nas podseća — rečju i savešću - na ključne momente u istoriji naroda, države i civilizacije. Na vreme kada je država imala oblik, poredak i duboko usađenu vertikalu vrednosti. Ovi datumi opominju da se zlo lako vraća kada se dobro zaboravi, i da se državnost brani ne samo puškom, već i disciplinom duha, organizacijom institucija i doslednošću u službi.
Jedan od tih primera je upravo Treće odeljenje Kancelarije Njegovog Imperatorskog Veličanstva, stvoreno 1826. godine posle dekabrističkog ustanka, kao organ duboke državne svesti i mehanizam prediktivne, preventivne zaštite države. Na čelu mu je bio grof Aleksandar Hristoforovič Benkendorf - ne samo oficir, već figura arhetipskog branioca suvereniteta, hladnog racionaliste, ali i čoveka duboke vere u poredak i dužnost.
On je znao da je država znanje. Da je moć - u tišini. I da sablja bez senke postaje pretnja samo sebi. Njegova služba nije galamila, nije dizala hajke - ona je videla u mraku.
Treće odeljenje nije bilo represivna fantazma - to je bio neumoljiv podsećaj na stvarnost, tiha garancija poretka u vremenu nemira. Njegov cilj nije bio da „kazni“, već da „zna“. Da zna ko čita šta, ko s kim ruča, ko šapuće opasne misli, ko potajno zamenjuje narod revolucijom, poredak haosom, a državu fantazijom.
Treće odeljenje nije bilo mehanizam straha već mehanizam pamćenja. Dok su drugi gradili utopije, oni su čuvali arhive. Dok su pesnici pevali o „novom svetu“, oni su gledali ko sprema dinamit. Treće odeljenje je štitilo strukturu. A bez strukture - nema slobode. Bez poretka - nema pravde. Bez nadzora - nema ni slobodne misli, već samo subverzija i anarhija.
Danas, u 21. veku, kada se nama nameće priča o „Trećem putu“, moramo biti iskreni: ne postoji Treći put bez duboke državne infrastrukture. Bez onoga što je nekada bilo Treće odeljenje - ne replika u institucionalnom smislu, već u moralnoj i političkoj funkciji.
Jer savremene pretnje nisu manje od nekadašnjih. Prestali su da nose noževe i dinamit - sada nose diskurs, univerzitetske titule, medijsku dominaciju i lažnu kulturnu nadmoć. Ali namera je ista: iznutra podrivanje, spolja potkopavanje.
Zato je Treći put moguć samo uz obnovu institucionalne i moralne vertikale. Bez strukture dubokog znanja, dubokog nadzora i dubokog poštovanja prema državi i njenom biću - mi smo samo statistička greška na tuđoj tabli geopolitike.
Jednostavnost nije suprotnost inteligenciji. Naprotiv - ona je njen vrhunac. Jednostavan čovek nije naivan: on je lojalan. On služi Bogu, državi, porodici - ne zato što ne ume da misli drugačije, već zato što zna šta je vredno.
Jednostavan poredak, jednostavna struktura i jednostavna misija - to je ono što je sačuvalo Svetu Rusiju i Svetu Srbiju. Dok su bili jednostavni - bili su jaki. Kada su počeli da „filozofiraju“, gubili su Cara, Boga i slobodu. Zato neka se čuje jasno: U veri - bez jeresi i samovolje, U državi - bez kompromisa sa neprijateljem, U porodici - bez izopačenja, U politici - bez lukavih maskiranja. Jednostavan čovek nije slab. On je najjači. A tu gde su oni - anđeli stoje na straži.
I zato je danas naš zadatak jasan: Ponovo izgraditi Treće odeljenje - ne u obliku represije, već u obliku savesti. Ne kao strah, već kao duboku i stabilnu senku poretka. Bez toga, neće biti ni Trećeg puta. Tek tada će Srbija ponovo znati gde se nalaze njeni anđeli.
Autor: Aleksandar Đurđev
