Jovan Babić: Kraj blokada fakulteta

Kako dalje?

Ovo je pitanje koje muči sve blokadere, ali niko nema odgovor na to pitanje. Svi pokušavaju da smisle nešto, ali uzaludno šetanje i pištanje tokom protesta pokazalo se kao beskorisno.

Kao što možemo videti, sav taj trud koji su uložili ljudi nije doneo nikakvu promenu, naprotiv, doneo je ogromnu štetu nedužnima, poput studenata i dece u osnovnoj školi.

Slobodno pitajte ljude koje poznajete i koji su se maksimalno uneli u blokade i obustave, pregledajte najaktivnije naloge na društvenim mrežama koji se bave ovom temom i proverite da li iko od njih zna kako dalje? Niko, apsolutno niko, ne zna šta da radi posle 15. marta.

Razlog je prost – bezidejna kampanja u vidu šetnji, buke i blokade nema nikakvu svrhu. Sama po sebi ne donosi nikakvu promenu, već samo stvara imaginaran pritisak na vlast da ispuni zahteve. Ali kada pogledate zahteve, uvidećete da vlast nema razlog da ih ne ispuni – i da uradi sve što je u njenom kapacitetu.

Ispunjenost zahteva

Prema analizi ekspertske grupe za ispunjenost zahteva studenata, koju je oformio Univerzitet u Beogradu.

1. Objavljeno je pola miliona stranica koje se nalaze u 16 hiljada dokumenata. Da li je neko spreman da pročita pola miliona strana? Nije. Da li je pronađeno nešto protivzakonito u dokumentima koji su javno objavljivani od 12. decembra 2024. godine? Nije, a svi su imali uvid u ta dokumenta.

Da li nedostaju još neki dokumenti? Sasvim sigurno, ali moramo biti svesni da je takva situacija na svakom gradilištu i da nisu svi radnici revnosni, već da obični ljudi poput nas greše i da dokumenti koji nedostaju nikada nisu ni izrađeni.

Ako iskreno sebi postavite pitanje – zašto me zanima objavljivanje dokumentacije i zbog čega je to vredno blokiranja studenata i dece u obrazovanju – šta ćete odgovoriti, iskreno?

U nastavku teksta, u delu Dodatak o dokumentaciji, možete videti koji dokumenti nedostaju.

2. Pomilovanjem od strane predsednika u potpunosti je ispunjen zahtev da se prekinu postupci protiv studenata koji su učestvovali u protestima.

3. Procesuiranje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti sprovedeno je u skladu sa zakonom, ali je zahtev proširen na N.N. lica koja su u poslednjih nekoliko meseci pravila prekršaje. Neki od njih nisu identifikovani i velika je verovatnoća da nikada neće biti pronađeni, kao što mnogi učinioci drugih dela nisu pronađeni. U svakom slučaju, ta lica terete se za prekršaje poput uvrede i guranja, ali nisu osumnjičeni za krivično delo.

4. Povećanje davanja za fakultete u potpunosti je ispunjeno kada je usvojen Zakon o visokom obrazovanju 6. marta.

Da li blokade i obustave imaju ikakav efekat?

Ovo je najvažnije pitanje, jer se postavlja pitanje zbog čega raditi nešto što nema efekta. U petom mesecu smo protesta i blokada, i šta je postignuto u međuvremenu? Dokumentacija je počela da se objavljuje od 12. decembra i blokade od tada nemaju nikakav smisao. 99,4% dokumentacije je objavljeno, a za ostatak nismo sigurni ni da postoji. Država nema nikakav interes da ne objavi dokumentaciju, već samo interes da je objavi. Dalje blokade neće moći da promene činjenicu da neki dokumenti ne postoje, poput upotrebne dozvole, za koju je već rečeno da ne postoji.

U ovom trenutku blokade su izgubile svrhu, dok šteta koja nastaje zbog njih postaje nenadoknadiva, jer daljim odlaganjem neće biti moguće da se školska godina završi. Ljudi koji ne mogu normalno da prolaze ulicama sigurno nisu zadovoljni blokadama – a njih je sve više. Studenti koji ne mogu da studiraju i ulaze u rizik da padnu godinu – sigurno nisu zadovoljni. Đaci koji ne mogu da idu u školu, pa će morati da imaju radne subote – sigurno nisu zadovoljni.

Svakim danom ima sve manje razloga za blokade (jer se zahtevi ispunjavaju), dok šteta od blokada raste što duže traju. To je svima jasno, bilo da su studenti blokaderi, anti-blokaderi ili nezainteresovani studenti. Isto važi i za nastavnike, učitelje, đake i roditelje koji su pogođeni obustavom nastave.

Zbog toga su se ljudi koji su se zalagali za blokade fakulteta i obustavu nastave našli u kognitivnoj disonanci.

Kognitivna disonanca je mentalno stanje, često konflikt, u kome osoba doživljava iskustvo dva ili više nekompatibilna verovanja ili kognitivno obrađuje više informacija. Kod zdravog pojedinca ona obično vodi osećaju psihičke nelagodnosti, koja traje dok osoba ne reši nesporazum.

Zato osećate nelagodnost kada treba da donesete odluku da prekinete blokadu ili obustavu, jer znate da ste uložili mnogo truda, ali nemate osećaj da ste pobedili.

Zašto nemate osećaj da ste pobedili?

Zato što ostvarenje cilja nikada nije moglo da vam donese satisfakciju. Da vam je neko pre pada nadstrešnice rekao da ćete ući u blokade zbog objavljivanja dokumentacije stanice – vi biste mu rekli da nije normalan.

Sada znate da ste mnogo uložili i možda mislite da će vas neko osuditi zbog blokada, ali to se neće desiti, jer ljudi sada samo žele da se situacija smiri i da se tenzije u društvu spuste. Što se pre izborite sa tim osećajem i objektivno sagledate situaciju, videćete da su blokade počele da donose više štete nego koristi i da će raniji prekid umanjiti ukupnu štetu, a odlaganje veću štetu.

Smena vlasti

Ovo je javna tajna, ali svi znamo pravi cilj ove pobune, a to je smena aktuelne vlasti. Studentski zahtevi nisu pravi razlog, jer su to zahtevi koje nije teško ispuniti, ne mogu naštetiti vlasti i tiču se tema zbog kojih ljudi nikada ranije nisu bili politički aktivni.

Sada je vreme da vidimo kako se u maloj Srbiji menjala vlast. Imamo pet smena vlasti u 20. i 21. veku. Ovde ćemo videti da postoje dve komponente koje su morale da budu ispunjene da bi došlo do promene vlasti: tragični/geopolitički događaj velikih razmera i ekonomska kriza.

1. Kraj Prvog svetskog rata – prestanak Kraljevine Srbije i nastanak Jugoslavije

Tragični događaj: Sam rat i želja za proširenjem

Ekonomija: Ekonomija je bila razorena ratom

2. Kraj Drugog svetskog rata i dolazak komunizma

Tragični događaj: Sam rat

Ekonomija: Ekonomija je bila razorena ratom

3. Raspad Jugoslavije

Geopolitički događaj: Pad Berlinskog zida i ogromna promena geopolitičke moći

Ekonomija: Ekonomija Jugoslavije je drastično slabila, inflacija je dovela do toga da se dodaje jedna nula na novčanice, a redovi su počeli da se stvaraju

4. Pad Miloševića

Tragični događaj: Bombardovanje i 2.500 ubijenih od strane NATO-a

Ekonomija: Ekonomija je bila tri puta slabija posle bombardovanja (BDP)

5. Pad žutih

Tragični događaj: Izdaja Kosova i Metohije

Ekonomija: Svetska ekonomska kriza

6. Pogrešno procenjen pad Vučića

Tragični događaj: Pad nadstrešnice i pogibija 15 ljudi

Ekonomija: Raste, i to od 2019. godine – ekonomija Srbije je među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi

Kao što možemo videti, prilikom pada nadstrešnice nije ispunjena oba uslova, već samo jedan, dok su ekonomija i životni standard nikada jači. Zato je ova pobuna bila osuđena na propast od samog početka, ali određeni ljudi su iskoristili taktike KANVAS-a (nekadašnjeg Otpora) i kreirali pobunu, oslanjajući se na tragični događaj – zato je ova kampanja bezidejna. Bezidejna je jer joj je osnovna ideja eksploatacija tragične sudbine 15 ljudi, a ne realni i razumni razlozi za rušenje vlasti.

Oni su iskoristili bes kao pokretač, pa možemo videti da je ekstremno ponašanje prolazilo bez kazne i da se sve odvijalo brzo, jer su svoje postupke pravdali tragičnim događajem.

Jedino što su mogli da postignu bezidejnom kampanjom bilo je da na prepad sruše vlast, ali to nisu uspeli, jer smo u petom mesecu protesta i možemo sa sigurnošću reći da do toga nikada neće doći. Pošto nisu uspeli da na prepad sruše vlast, sada imamo bezidejne proteste koji se gase, a poslednji skup je planiran za 15. mart – posle toga, "sudija svira kraj".

Zato vidimo pokušaje da se plasira nova ideja – prelazna vlada – ali to je izmišljen koncept od strane opozicije i zasnovan isključivo na dobroj volji Vučića da im pokloni ministarske fotelje. Naravno, to se nikada neće desiti, ali niko nema bolju ideju, zbog čega ova pobuna odlazi u zaborav.

Sve je istrošeno – energija, entuzijazam, resursi, strpljenje drugih ljudi – dok niko ne zna kako da nastavi dalje. Zato je očekivano da se sve završi 15. marta i da se tada situacija vrati u normalu.

Nemojte oklevati da donesete ispravnu odluku i da uzmete sve gore navedeno u obzir kada sledeći put glasate o produženju blokade ili obustave.

Izmišljotina opozicije poznatija kao ekspertska vlada
U pozitivnom pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji ekspertska, prelazna, tehnička, privremena ili ograničena vlada. Postoji samo vlada koja je legitimno izabrana na demokratskim izborima. Svako ko pokušava da nametne temu formiranja takve vlade ili dolazi iz opozicije ili je deo samoproglašenih eksperata koji očekuju mesto u njoj.

Prihvatanje takve vlade pod pritiskom nasilja, planiranog za 15. mart, potpuno je neprihvatljivo. Prema dostupnim informacijama, planirano je korišćenje 100 čekića, gasnih i dimnih bombi, kao i „falangi“ opremljenih dugačkim metalnim štapovima za napade na policiju, uz upotrebu suzavca.

Vlast mora glasno i jasno da se izjasni da nikada neće pokleknuti pred terorizmom niti priznati takvu vladu.

Glasanje na fakultetu

Vreme je da fakultet organizuje pošteno i bezbedno glasanje za kraj blokade fakulteta. Sada imamo situaciju da na fakultetu, koji ima 17.500 studenata, imamo nula studenata koji se izjašnjavaju za prekid blokade, a niko ne veruje da je to realan prikaz.

Zašto se to dešava? Zato što ljudi ne žele da budu šikanirani, prokazivani ili napadnuti ako izraze drugačije mišljenje. Zato je obaveza fakulteta da organizuje pošteno i anonimno glasanje sa samo jednim pitanjem: "Da li ste za to da se prekine blokada fakulteta?"

Na ovaj način biće omogućeno svim studentima da iznesu svoje mišljenje.

Samo glasanje treba da bude organizovano od strane fakulteta, a svi zainteresovani studenti treba da dobiju priliku da budu posmatrači, jer je to jedini način da glasanje bude pošteno, a ne da ga organizuje plenum. Glasanje mora da bude anonimno, a ne javno podizanjem ruke, kako bi se izbeglo targetiranje studenata. Takođe, glasanje mora biti najavljeno od strane fakulteta pet dana pre samog glasanja, kako bi svi studenti bili pravovremeno obavešteni i imali jednaku šansu da učestvuju.
Pošto se pokazalo da političari ne mogu da se izbore za naša prava, drage kolege studenti, moraćete sami da se izborite za njih. Posao koji treba da obavite nije težak – dovoljno je da pošaljete imejl upravi fakulteta i zatražite da fakultet organizuje pošteno glasanje, a zatim da izađete i glasate. Izgleda da je sada jedini spas samoorganizovanje samih studenata.

U nastavku možete videti mejl koji sam ja poslao:

Poštovani,

U skladu sa ugovornom obavezom, vaša dužnost je da obezbedite redovno i bezbedno studiranje, što trenutno ne činite.

Takođe, vaša dužnost je da obezbedite bezbedno i anonimno glasanje za kraj blokade fakulteta, ali to odbijate da sprovedete, što je protivno vašoj službenoj dužnosti. Ovo glasanje mora biti transparentno i pravovremeno najavljeno.

Pored toga, protivno vašoj službenoj dužnosti, odbili ste da prijavite krivična dela koja su se dogodila na fakultetu, kao i da pokrenete disciplinske postupke po podnetim prijavama, iako ste bili dužni da to učinite. Sakrili ste krivična dela, uključujući neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, prinudu, povredu slobode govora i javnog istupanja, povredu slobode kretanja i nastanjivanja, kao i napad na ustavno uređenje.

Shodno tome, protiv dekana Borisa Dumnića i uprave fakulteta podneta je krivična prijava posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu zbog zloupotrebe službenog položaja, kao i Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog povrede prava na podnošenje pravnog sredstva.

Napominjem da je jedini način da izbegnete krivično procesuiranje u ovom trenutku pomilovanje od strane predsednika Republike.

S poštovanjem,

Jovan Babić

Samoorganizovanje nastavnika i učitelja

Samoorganizovanje je sada u trendu, pa pored studenata i nastavnici mogu da se samoorganizuju i utvrde da li dalje obustave imaju smisla ili donose više štete nego koristi.
Direktori su ti koji treba da zakažu sednicu i postave najprostije pitanje: dokle planirate da traju obustave i koji je njihov krajnji cilj? Pošto nikome nije jasno koja je svrha obustave sada, pogotovo jer je nastavni kadar odlučio da sve ovo sprovodi na štetu đaka.

Morate da razumete buku koja se stvara kada škola ne radi. Jedan učitelj odluči da ne radi i 20 đaka ne ide na nastavu. Tih 20 đaka ima 40 roditelja i 80 baba i deda. Svi ti ljudi su uključeni u taj problem i razgovaraju o tome sa svojim prijateljima, komšijama itd. To puni medije i stvara se velika buka, a u realnosti, to je odluka pojedinca.

Kada ne rade fakulteti i škole, stvara se ogromna buka – i to je sve.

Zato morate da se oduprete toj buci, kognitivnoj disonanci, i donesete racionalnu odluku sagledavajući sve parametre objektivno. Shvatite da će, što pre prekinete blokade, šteta biti manja.

Normalna Srbija, koja ne pripada ni vlasti ni opoziciji, treba da se samoorganizuje i iznese svoje mišljenje – da li blokade imaju svrhu ili ne. Da li je šteta svakim danom sve veća i da li treba prekinuti taj začarani krug?

Obična Srbija je daleko veća od obe strane, zato je vreme da digne svoj glas i spreči dalje incidente i štetu koja nastaje blokadama!

Srbija nije samo njihova – malo je i naša.

Autor: Aleksandra Aras