Vesić: Srbija razume vreme dolazi, samo uz nauku i inovacije možemo da napredujemo

Na panelu "Budućnost nauke", koji je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, organizovala Fondacija za srpski narod i državu, Vesić je istakao da je važno da se razgovara o napretku nauke i tehnološkim inovacijama, jer samo tako Srbija može da dostigne decenijsku zaostalost u privredi.

Ukazao je da Srbija u ovom trenutku gradi najviše kilometara brzih pruga u Evropi, što značu da zemlja – iako nije ni najbogatija, niti ima najdužu tradiciju kada je u pitanju gradnja brzih pruga, ipak može da u pogledu novih tehnologija – bude konkurentna sa drugim zemljama.

Kao posebno zanimljivo preneo je studentima da su mu tokom nedavnog boravka u Kini, predstavnici kompanije „China railway international company“, koja je izgradila brzu prugu Novi Sad – Subotica, pokazali eksperiment koji podrazumeva izgradnju vakuumske cevi kroz koje vozovi ići brzinom čak 1.000 kilometara na sat.

„To najbolje govori u kom pravcu ide svet“, ukazao je ministar.

Primetio je i da niko, pre šest meseci ili godinu dana ne bi verovao da će uslediti ovakav nivo primene veštačke inteligenacije.

„Do pre godinu dana gotovo niko nije znao šta je 3D štampa, a danas imamo čitave zgrade, objekte koji se projektuju na taj način“, kazao je ministar.

Naveo je da je Srbija izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvela BIM tehnologiju prilikom projektovanja, koja upravo podrazumeva napredne softvere i korišćenje veštačke inteligencije.

Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, rekao je da je „Miloš Veliki“ prvi pametan auto-put, da bi se nastavilo sa Moravskim koridorom, te da se radi projekat pretvaranja postojećih auto-puteva u pametne auto-puteve.

U tom smislu, Vesić je rekao da se do 2030. godine u EU više neće proizvoditi vozila koja samostalno ne komuniciraju sa auto-putevima, već će sama reagovati na saobraćajne znake, na promene koje se dešavaju na putevima...

Slična je i situacija i sa železnicom, dodao je ministar.

„Sve to govori da ćemo sve više koristiti veštačku inteligenciju, čime ćemo smanjiti troškove, to će omogućiti da se brže radi, sa manje grešaka, da bude manje otpada, i da primenjujemo najbolja rešenja koja će unaprediti sve procese“, podvukao je Vesić.

Napomenuo je da i vodeći svetski aerodromi, poput istanbulskog, moskovskog, pariskog, koriste veštačku inteligenciju za planiranje procesa, što će biti slučaj i sa beogradskim aerodromom.

Preneo je studentima sve što se u okviru resora koji vodi, radi na unapređenju e-mobilnosti, uvođenju zelenih, ali i punjača za vodonik na auto-putevima, solarnim panelima…

Zemlje koje se ne prilagode - neće biti konkurentne, poručio je Vesić.

„Srbija ulaže u razvoj nauke, i naučno-tehnološke parkove, gradimo Bio4 kampus, kako bi se zemlja prilagodila vremenu koje dolazi. Moramo da se menjamo, da učimo, da budemo inovativniji, jer je to način da Srbija, kao mala zemlja, koja teško da može industrijski da dostigne Nemačku ili Francusku, upravo kroz inovativnost i nove tehnologije da poveća BDP i bude konkurentnija, jer je to budućnost razvoja“, rekao je ministar.

Konstatovao je da Srbija sada, kao retko kada u svojoj istoriji, razume vreme u kojem se živi i razume šta da uradi da bila konkurentnija, što znači i bogatija.

Bogatija zemlja, dodao je, može da ulaže u rast životnog standarda građana, u dalji razvoj svih oblasti, u napredak države.

„Pripremamo se za vreme koje dolazi. Promene će biti brže nego što očekujemo i ukoliko budemo nastavili da ovako menjamo zemlju, svi ćemo biti spremniji da budemo konkurentni, jer svet koji nastaje biće vrlo surov i u njemu neće moći da opstanu oni koji nisu konkurentni. Srbija ima sve uslove da uspe u tome. Sve od nas zavisi, najviše od vas mladih, ali sam siguran da smo bolje od drugih u Evropi razumeli kakvo vreme dolazi“, zaključio je ministar Vesić.

Autor: Aleksandra Aras