Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da će Srbija nastaviti da vodi multivektorsku spoljnu politiku zasnovanu na slobodarskim principima, na nezavisnosti i samostalnom odlučivanju u sopstvenom interesu, da će negovati tradicionalna prijateljstva i stvarati nova i unapređivati postojeća partnerstva, kao i partnerstva sa onima sa kojima u prošlosti nije uvek imala sasvim skladne odnose.
Đurić je u intervjuu za magazin Cord, odgovarajući na pitanje šta će biti suština spoljne politike Srbije u njegovom mandatu koji je preuzeo u trenutku kada se dosta govori o tome da Srbija treba da izabere stranu, rekao da postoji uvreženo mišljenje da male države i narodi nemaju drugi izbor nego da budu samo pioni u igrama velikih.
"Svojim uspesima u procesu izgradnje Srbije kao moderne demokratije i perspektivne ekonomije, za šta je najzaslužniji predsednik Aleksandar Vučić, pokazali smo, međutim, da nismo baš ni sasvim mali i da možemo da gradimo politiku zaštite sopstvenih državnih i nacionalnih interesa ne ugrožavajući nikoga, kao i da budemo izvoznik stabilnosti", rekao je Đurić.
On je dodao da će Srbija uvek izabrati stranu Srbije i nastaviće da vodi multivektorsku spoljnu politiku zasnovanu na slobodarskim principima, na nezavisnosti i samostalnom odlučivanju u sopstvenom interesu.
"Punopravno članstvo u EU ostaje naše centralno spoljnopolitičko strateško opredeljenje, a što bolji odnosi sa SAD takođe će biti jedan od naših prioriteta", rekao je Đurić.
Na pitanje da oceni trenutni nivo bilateralnih odnosa Srbije i SAD, s obzirom na to da je funkciju šefa diplomatije Srbije preuzeo sa mesta ambasadora u Vašingtonu, Đurić kaže da dve zemlje poslednju deceniju pišu novo poglavlje zajedničke istorije i dodaje da je srećan jer je bio deo tima koji je tome doprineo na različite načine.
"Naši odnosi - politički, ekonomski, kulturni, prosvetni - na daleko su višem nivou nego pre desetak godina, ali su, nadam se, i na daleko nižem nivou od onog kojem ćemo biti svedoci po isteku decenije pred nama", rekao je Đurić.
On je dodao da su u proteklom periodu otklonjene brojne prepreke za normalnu diplomatsku i političku komunikaciju, što je, kako je rekao, posledica obostrane spremnosti da se odustane od nekih starih praksi i da se sa više dobre volje uđe u proces unapređenja saradnje.
"Danas je Srbija zemlja koja je udvostručila svoj BDP u poslednjoj deceniji i zemlja koja privlači preko 65 odsto ukupnih investicija u čitav region. Danas je Amerika prvo izvozno tržište Srbije za usluge u IKT sektoru i naš četvrti globalni spoljnotrgovinski partner. Danas se mnogo bolje čujemo i razumemo nego u prošlosti, kako po pitanjima oko kojih uspevamo da pronađemo saglasnost, tako i po pitanjima oko kojih saglasnost ne postoji", naglasio je Đurić.
Upitan da li su pitanje uvođenja sankcija Rusiji, a u perspektivi i distanciranje od Kine, neka od suštinskih pitanja bilateralnih odnosa sa SAD, Đurić je rekao da se poslednjih godina Srbija svojim kredibilitetom i spremnošću da na konstruktivan način učestvuje u svetskim političkim i diplomatskim procesima izborila za neku vrstu osobenog položaja, jer su njeni interesi specifični i polaze od želje da se razvija kao slobodna i nezavisna država.
"Vrlo pažljivo osluškujemo puls međunarodnih odnosa, i veoma dobro znamo šta radimo. Uvek ćemo, kakve god da su globalne okolnosti, principijelno postupati u najboljem interesu svoje zemlje i svog naroda. To je aksiom od kojeg ne odstupamo. Svakako nećemo, kao u nekim teškim trenucima naše prošlosti, biti rigidni i nefleksibilni, i svakako nećemo biti neko ko svom okruženju stvara probleme, već neko ko stvara razvojne šanse", rekao je Đurić.
Ocenio je da saradnja sa SAD napreduje na svim poljima.
"Od ključnog je značaja što se u toj saradnji Srbija postavila kao kredibilan partner sa kojim se može sarađivati na stabilan i predvidiv način. To je rezultiralo time da na američkoj strani nailazimo na više spremnosti da se saslušaju naši stavovi, što je preduslov da se u budućnosti nađemo na zajedničkim ili bliskim pozicijama po nekim pitanjima o kojima u prošlosti nismo imali saglasnost", rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, Srbija od SAD može mnogo da nauči o tome kako se pravi jedno uspešno društvo.
Reč je o dominantnoj vojnoj sili i impresivnoj svetskoj ekonomiji i Srbija može da ima samo korist od kvalitetnijih odnosa sa Amerikom. Naše oružane snage već 18 godina učestvuju u Programu državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja, u okviru koje ne sarađuju samo naši vojnici, već i civili: ekonomisti, prosvetari i sveštenici", ističe Đurić.
Dodaje da je osnivanje Američko-srpskog poslovnog saveta prošle godine bilo kruna dotadašnjih napora ka još tešnjem privrednom povezivanju naših zemalja.
"Posebne nade polažem u intenziviranje ekonomske saradnje sa SAD, koja je iz godine u godinu u ekspanziji, posebno kada je reč o razmeni usluga i kada je reč o investicijama. Ukratko, potencijali za razvoj srpsko-američke saradnje su neograničeni", kaže Đurić.
Upitan da oceni kako je na odnose Beograda i Vašingtona uticala nedavna podrška Vašingtona Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koju je usvojila Generalna skupština UN, na predlog Nemačke, Đurić ističe da SAD jesu podržale, ali nisu prednjačile u zagovaranju rezolucije.
"Srbija je, kao zemlja koja ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost i nezavisnost u donošenju političkih odluka, razumljivo na meti onih koji žele jasno pozicioniranje i zauzimanje strane prema nečemu što preti da postane više od sukoba dve države na istoku Evrope", kazao je ministar.
Dodao je da je bilo očekivano da će na Srbiju biti vršeni pritisci da odustane od svoje pozicije i da je sigurno da će pritisaka biti i u budućnosti.
"To ne znači da ćemo rušiti mostove partnerstva i saradnje sa onima koji žele da Srbiju privuku na svoju stranu u jednom sve opasnijem geopolitičkom konfliktu. Diplomatija je, međutim, proces koji počiva na taktičnosti i dugoročnom promišljanju, a ne na afektima i strastima", istakao je šef diplomatije Srbije.
Đurić podseća da su tu rezoluciju podržale su mnoge zemlje iz okruženja i mnoge članice EU, među kojima su i one iz kojih dolaze najveće investicije u Srbiju.
"Razume se da smo notirali kako su se pojedine zemlje odredile po pitanju rezolucije o Srebrenici, ali to nije ni kraj istorije, ni kraj naše saradnje sa tim zemljama", naglašava Đurić.
Na pitanje šta je odgovorio američkim kolegama kada je reč o porukama poslatim sa Svesrskog sabora, Đurić ističe da su oni koji su pažljivo slušali ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila mogli da čuju stav koji koincidira sa političkim pozicijama Srbije, a to je stav da su SAD i Srbija zajednički privržene poštovanju Dejtonskog sporazuma.
"Svesrpski sabor je za nas bio veliki i važan događaj jer je manifestovao jedinstvo srpskog naroda, a živimo u vremenima u kojima svi kolektivi, pa i naš, nastoje da postignu što veću koheziju kako bi se izborili sa raznovrsnim savremenim izazovima", rekao je Đurić.
On je naglasio da to nema nikakve veze sa odnosom Srbije prema dejtonskoj arhitekturi BiH, jer Srbija iskreno i dosledno podržava teritorijalni integritet BiH, ali i druge aspekte Dejtonskog sporazuma kojima se garantuju postojanje i nadležnosti Republike Srpske unutar BiH.
"Jasno je da u međunarodnoj zajednici, zbog šireg geopolitičkog konteksta, postoji strah od destabilizacije našeg regiona, ali ta stabilnost je pre svega potrebna Srbiji kako bi se realizovali njeni razvojni planovi. I, da budemo sasvim pošteni, pretnje dejtonskoj arhitekturi BiH ne dolaze iz SAD, već pre svega iz nekih evropskih centara moći koji otvoreno rade na unitarizaciji BiH, dakle protiv slova i duha Dejtonskog sporazuma", rekao je Đurić.
On naglašava da, kada se objektivno i bez strasti pročita sadržaj usvojene deklaracije na Svesrpskom saboru, ne može naći nijedan elemenat koji bi bilo ko mogao da shvati kao pretnju stabilnosti regiona ili celovitosti BiH.
Upitan da prokomentariše oprečne poruke koje u vezi priznanja tzv. Kosova šalju ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil i ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer, Đurić naglašava da su za Beograd svakako relevantnije poruke ambasadora SAD u Beogradu nego izjave američkog diplomatskog predstavnika u Prištini.
"Sa gospodinom Hilom delimo želju da odnosi Srbije i SAD budu unapređeni u predstojećem periodu i da se oni kvalitativno vrate na nivo kakav smo imali pre raspada nekadašnje Jugoslavije. Srbija se neće antagonizovati sa SAD, iako evidentno imamo različito viđenje pitanja Kosova i Metohije, jer prostor za izgrađivanje poverenja i saradnje naše dve države je veoma širok, a to bi u budućnosti možda moglo da donese i približavanje stavova po ovom pitanju," rekao je Đurić.
On ističe da je, kada je o Kosovu i Metohiji reč, najrelevantnije ono što o srpskoj južnoj pokrajini misle građani Srbije, jer su oni ti koji će na kraju procesa imati poslednju reč kada se bude odlučivalo o ulasku naše zemlje u EU.
"Teško mi je da zamislim da naši građani podrže ideju članstva u EU uz uslov da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine", rekao je Đurić.
Na pitanje da prokomentariše predsedničke izbore u SAD i da li u vezi sa pitanjima koja su od prioritetnog nacionalnog značaja za Srbiju postoji razlika između administracija demokrata i republikanaca, Đurić je rekao da bi bilo neumesno da kao ministar spoljnih poslova jedne male zemlje iznosi želje ili prognoze, jer, kako je rekao, neko zlonameran bi to mogao protumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari druge države.
"U prošlosti smo imali i dobre i loše trenutke i sa demokratskim i sa republikanskim administracijama u Vašingtonu, a u periodu koji sam proveo na poziciji ambasadora Srbije u SAD predano smo radili na uspostavljanju veza i produktivnih odnosa sa uticajnim ljudima u obema strankama", naveo je Đurić.
Dodao je da SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima, bez obzira na to koja je osoba na čelu tamošnje administracije, a da će Srbija nastojati da održi svoj kontinuitet saradnje sa Vašingtonom bilo da je u Beloj kući demokratski ili republikanski predsednik.
"Međutim, živimo u vremenu dinamičnih međunarodnih dešavanja, u kojima će i u Vašingtonu zasigurno biti vođena fleksibilnija politika kako bi se našli pravi odgovori na izazove trenutka, i u tome Srbija treba da traži svoju šansu", naveo je Đurić.
Autor: Marija Radić