Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić predložio je da se na dnevnom redu današnje sednice parlamenta nađe Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu.
Sama najava ove rezolucije poljuljala je odnose Crne Gore i Hrvatske toliko da su komšije čak uputili protestnu notu, ali i upozorile da bi crnogorske integracije u EU koje idu "jedino preko Zagreba", u slučaju usvajanja dokumenta, mogle biti dovedene u pitanje.
Poslanici partija skupštinske većine predali su sredinom maja u predlog dokumenta, čiji inicijatori su šef parlamenta Andrija Mandić i premijer Milojko Spajić. Predlog su potpisala 43 od 81 poslanika, pa se očekuje da najmanje toliko poslanika danas izglasa da se ova tema uvrsti u dnevni red.
U svakom slučaju, očekuje se burna rasprava i neizvesno je u kom pravcu će ići rasprava o tako važnom dokumentu, a posebno da li će biti usvojen baš na Vidovdan. Osim partija u okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore", potpise su stavile i Demokrate, Socijalistička narodna partija i Pokret "Evropa sad". Deo vlasti, uključujući albanske stranke koje su u njoj, nisu potpisale predlog.
Iz Albanskog foruma su poručili da bi to moglo dovesti do potencijalnog sukoba sa državom članicom EU - Hrvatskom. Oni su pozvali Demokrate i PES da "ne prihvataju uslove za tuđe interese", te da bi "bilo koji put za Crnu Goru, osim puta u EU, bio balkanska stranputica". Iz izjava premijera Spajića može da se pročita velika neprijatnost što se Jasenovac kao tema uopšte otvara u ovom trenutku, jer je Podgorica upravo dobila jedan "plus" Brisela za nastavak evrointegracija, a vidljivi su i njegovi pokušaji da se najstrašnija stradanja tokom NDH "zatrpaju" drugim zločinima.
On je pre tri dana u Briselu obelodanio da je u procesu pred Skupštinom 40 rezolucija koje su pokrenute posle Rezolucije UN o Srebrenici, a koju je Crna Gora podržala u UN:
- Nažalost, ušli smo u ciklus rezolucija, mislim da nas to skreće sa tema i fokusa koje imamo, ali postoje vrednosne osnove za koje smo se glasajući za Srebrenicu (u UN) obavezali, a to je da osudimo sve zločine koji su se desili u prošlosti. Spajić nije tada konkretno odgovorio hoće li Crna Gora usvojiti rezoluciju o Jasenovcu, ali je kazao da ne misli da će biti na dnevnom redu današnje sednice parlamenta.
Rezolucijom o genocidu u Jasenovcu "Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma. Skupština se obavezuje da "aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije". U tekstu se osuđuje genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u logoru Jasenovac, a navodi se da Skupština CG odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine. To je dan kada je 1945. logor Jasenovac rasformiran, a poslednji zatvorenici ubijeni.
Poslanik Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin kaže, za "Novosti", da nije optimista da će rezolucija o Jasenovcu biti izglasana:
- Ovde se radi o neprimerenoj trgovini Jasenovca za Srebrenicu, iako je nezamislivo porediti te događaje. Amandmanski ćemo reagovati na rezoluciju i pokazati da je 795.000 ubijenih Srba u Jasenovcu i to žena, dece i staraca, više nego pet hiljada ubijenih u Srebrenici, od čega je 90 odsto bilo vojno sposobno. Tu je ogromna razlika. U tekstu rezolucije nigde se ne pominje ko je kriv za holokaust u Jasenovcu. Ne pominje se nijednom rečju ustaška tvorevina NDH i da je to bio državni projekat te nakazne tvorevine. Bilo je potrebno pobiti što više Srba, da nestanemo kao narod.
Hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman smatra da namera usvajanja rezolucije o Jasenovcu ima veze sa rezolucijom o Srebrenici, i ocenio da se ta tema koristi za unutrašnja politička nadmetanja u Crnoj Gori, kao i da će se negativno odraziti na evropski put Crne Gore i na bilateralne odnose sa Hrvatskom. Crnogorski ministar spoljnih poslova Filip Ivanović je hrvatskom kolegi rekao da ne može uticati na odluke parlamenta, ali da Crna Gora ne dovodi u vezu zločine u Jasenovcu sa kolektivitetom hrvatskog naroda.
Očekivano, rezoluciji se usprotivio DPS, pa je tako Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba te partije, rekao da je dokument podmetnula Srbija:
- To što se Beograd preko svojih uslužnih radnika u CG potrudio da tu temu aktivira baš sad, ne pokazuje istorijski odnos ili pijetet prema žrtvama, već služi kao ideološki odgovor s ciljem relativizacije rezolucije UN o genocidu u Srebrenici.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je i o rezoluciji o Jasenovcu za koju se pominje da postoji mogućnost da je donese Crna Gora.
- Da budemo sasvim jasni, čujem da se žale na pritisak Beograda. Hoću da kažem da lažu, nijednom ih nisam pozvao, nisam im ništa tražio. Nisam ja pomenuo rezoluciju o Jasenovcu već oni, i na svakom mestu govore kako smo mi bili nekorektni po pitanju Rezolucije u Srebrenici. Zamislite vi uzmete motku, 50 puta me udarite, polupate mi lobanju i kažete mi stvarno je bio nekorektan, sve vreme se pomerao na levu stranu. Oni kažu mi smo uradili to Srbima, imali smo pokvarene amandmane ali nema veze, ljuti smo jer je Srbija to zamerila - rekao je Vučić i dodao da misli da neće doneti dokument o Jasenovcu, ali da će reći da mu je bila pogrešna procena, ako je usvoje.
Autor: Dubravka Bošković
