Evropska unija razmatra kako da pristupi dijalogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, kao i odredi potencijalnog kandidata za posredovanje nakon isteka mandata aktuelnog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.
Pored bivšeg slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koji je potvrdio da bi voleo da se nađe u ulozi posrednika u dijalogu, u trci za mesto Lajčakovog naslednika su i bivši ministrar spoljnih poslova Finske Pek Havist i danski diplomata Peter Sorensen, tvrde izvori iz evropskih diplomatskih krugova za RSE, a prenosi Kosovo Online.
Izvori iz EU kažu da će, ko god da bude na toj funkciji i bez obzira ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, morati da insistira na primeni svih dogovora koje su Beograd i Priština do sada postigli u dijalogu.
Izvori ne poriču da postoji doza frustracije zbog izostanka većeg napretka u dosadašnjem procesu dijaloga. Ali sama EU prepušta odgovornost za to stranama u dijalogu.
Diplomatski izvori u EU kažu za RSE da je "važnije od toga ko će biti Lajčakov naslednik kakav će pristup EU i njene nove strukture imati ovom procesu".
Prema diplomatskim izvorima, čak je i izbor Lajčakovog naslednika, na neki način, vezan za evropske izbore, koji će biti održani ovog leta.
Izvori kažu da visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj neće imenovati Lajčakovog naslednika na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, već da će to biti prepušteno sledećem šefu spoljne politike EU.
- Sada smo u fazi kada se kruže imena potencijalnih kandidata za Lajčakove naslednike u ulozi posrednika u dijalogu. Ali, očekujemo da, prvo, bude imenovan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost za naredni petogodišnji mandat. Pošto je on i lider dijaloga na visokom nivou, logično je da može da odluči koga treba da imenuje za specijalnog izaslanika za dijalog - kaže neimenovani diplomata EU.
Imenovanje visokog predstavnika je proces koji se može produžiti jer je vezan za imenovanja na druge rukovodeće pozicije EU, za šta mora postojati balans između stranačkih grupa u EU i između država članica.
Odmah po završetku izbora za Evropski parlament, koji će se održati od 6. do 9. juna, lideri zemalja članica pokušaće da se dogovore oko imenovanja predsednika Evropske komisije. Za ovo moraju imati kvalifikovanu većinu u Evropskom savetu. I, nakon usaglašavanja ovog stava, moraju da izaberu predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika.
- Cilj će biti da ceo paket bude dogovoren između lidera zemalja članica pre kraja juna. Ovo bi omogućilo Evropskom parlamentu da potvrdi ova imenovanja na julskom zasedanju. U suprotnom, morali bi da pređu na jesenja zasedanja i to bi stvorilo kašnjenja - kaže diplomata EU.
Ako Ursula fon der Lajen, aktuelna predsednica Evropske komisije, osvoji još jedan mandat na ovoj funkciji – a favorit je jer je kandidat najveće političke grupe u Evropskom parlamentu, poznate kao EPP – onda je očekivanje da predsednik Evropskog saveta, kao naslednik Šarla Mišela, bude iz redova liberala.
Dakle, tek pošto bude potvrđeno ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Lajčakov naslednik biće imenovan za posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. To se, u najboljem slučaju, može desiti tokom leta.
Diplomatski izvori u EU ne očekuju vakuum, jer će, prema njihovim rečima, ako njegov naslednik ne bude imenovan do kraja avgusta, Lajčakov mandat biće produžen za nekoliko meseci.
Beograd i Priština pregovaraju o normalizaciji odnosa od 2011. godine.
Proces, uz posredovanje Evropske unije i uz podršku SAD, počeo je prvo na tehničkim pitanjima, a zatim je prešao na politički nivo.
Od desetina do sada postignutih sporazuma, većina nije sprovedena.
Pod Lajčakom je 2023. godine postignut Sporazum o normalizaciji odnosa koji je postao poznat kao Ohridski sporazum, ali je i on u velikoj meri ostao nesproveden.
Autor:
