AKTUELNO

Mađarski ministar za EU Janoš Boka izjavio je za Tanjug da budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji i poručio da će Mađarska tokom predsedavanja Unijom u drugoj polovini 2024. učiniti sve da se ostvari napredak Srbije u procesu evropskih integracija.

Očekuje i da bi tokom mađarskog predsedavanja mogla da stigne i prva avansna uplata sredstva iz Plana za rast ZB za države kandidate.

"Verujem da je, kako premijer (Mađarske Viktor) Orban često govori, Evropskoj uniji Srbija potrebna više, nego što je Srbiji potrebna EU. Ako pogledam matematiku, ako pogledam izazove povezivanja, energetsku sigurnost i migraciju, ali isto tako ako pogledam potencijal ekonomskog rasta Srbije, sirove materijale i resurse koje ima, mislim da je Evropskoj uniji zaista potrebna Srbija i verujem da budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji", rekao je odgovarajući na pitanje da li Evropska unija iskreno želi Srbiju u svom članstvu.

Prema njegovom mišljenju, EU treba aktivno da se bavi Srbijom, na konstruktivan način i treba da se iskoristi ovaj momentum u procesu proširenja da bi se ostvario napredak sa Srbijom.

"Kao predsedavajući učinićemo sve što možemo po ovom pitanju", istakao je ministar za EU Mađarske, koja za nekoliko nedelja preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije.

Odgovarajući na pitanje kako mađarsko predsedavanje EU može da doprinese procesu integracije Srbije, Boka je rekao da su mađarski lideri tu da taj proces olakšaju u svakom trenutku i da će mađarsko predsedavanje biti proaktivno po tom pitanju.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

"Isto tako, postoji niz pitanja koji su usko i ne tako usko povezana sa procesom proširenja kao takvim, koji doprinose integraciji Srbije u evropsku zajednicu. Na primer, usvajanje Plana rasta, koji će omogućiti dodatna sredstva za Srbiju, kako bi sprovela reforme i za razvoj projekata", naveo je Boka.

Kako je naglasio, isto tako, treba da se identifikuju oblasti u kojima bi Srbija mogla da ima koristi od EU programa i inicijativa, bez da bude pun član Evropske unije.

"Voleli bismo da ostvarimo napredak u tim oblastima i takođe, želeli bismo da blisko uključimo Srbiju u proces evropske političke zajednice, time što ćemo organizovati samit EU i Zapadnog Balkana, kako bismo obezbedili novu političku dimenziju procesu proširenja", istakao je Boka.

Odgovarajući na pitanje koliko pitanje KiM sprečava napredak Srbije na evropskom putu, iako je Priština ta koja opstruiše svaki dogovor, Boka je rekao da je regionalna stabilnost ključna za uspešan nastavak procesa proširenja i da Mađarska pozdravlja svaku inicijativu i postupak koja doprinosi regionalnoj stabilnosti.

"I mi smo protiv svih pokušaja destabilizacije i eskalacije situacije. Dijalog između Beograda i Prištine se često spominje u kontekstu proširenja. Ono što bismo mi voleli da uradimo kao predsedavajući jeste da se pobrinemo da u onim oblastima u kojima se napredak može ostvariti u procesu proširenja, bez obzira na stanje diskusije između Beograda i Prištine, trebalo bi da možemo da napredujemo u tim oblastima", istakao je Boka.

Kada je reč o pitanju sankcija Rusiji, koje je takođe važno na evropskom putu Srbije, on je naveo da Mađarska smatra da sankcije kao politički alat nisu bile efikasne u prošlosti i da se to verovatno neće promeniti u budućnosti.

"Trebalo bi da budemo veoma oprezni kada primenjujemo režim sankcija, trebalo bi da pažljivo izvagamo troškove i prednosti takve politike, treba da budemo realni po pitanju toga šta možemo i šta ne možemo da postignemo sa sankcijama. Ja takođe verujem da treba da se držimo protokola proširenja, što znači da bi Srbija trebalo da bude u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i sa sankcijama na kraju procesa proširenja i u trenutku kad Srbija postane član Evropske unije", naglasio je Boka.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

Prema njegovim rečima, ovo je napisano u metodologiji i ako je proširenje cilj ovog procesa, treba da se toga pridržavamo.

Upitan da li bi rezolucija o Srebrenici koja je usvojena u GS UN, a protiv koje je Mađarska glasala, mogla da predstavlja novu prepreku na putu Srbije ka članstvu u EU, on je ukazao da to nije uključeno u metodologiju proširenja, tako da veruje da, makar na tehničkom nivou, to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za nastavak proseca proširenja.

"Ponovo, za nas je ključna regionalna stabilnost, mi podržavamo svaku inicijativu koja ide u tom pravcu i mislimo da bi trebalo da budemo veoma oprezni sa bilo kojom političkom inicijativom koja bi destabilizovala region i podrila mir i sigurnost, pogotovo u ovom trenutku, u ovom političkom kontekstu", naglasio je Boka.

Odgovarajući na pitanje šta će biti prva oblast u okviru Plana za rast Zapadnog Balkana kojoj će Srbija moći da pristupi i kada, on je rekao da je i Plan rasta usko povezan sa idejom postepene integracije, koja bi omogućila Srbiji da ima koristi od pojedinih projekata i programa pre potpunog članstva.

"Verujem da je ta inicijativa veoma korisna, ako gradi političku posvećenost i političko vlasništvo, koji su iza procesa proširenja", istakao je on.

Prema njegovim rečima, sada je veoma važno da se identifikuju specifične oblasti u kojima bi ovo moglo da se ostvari.

"Na primer, jedinstveno evropsko platno područje ili olakšavanje mobilnosti, ili da se vidi da li može da se ostvari poboljšanje saradnje sa određenim programima Evropske unije, u oblastima koje su korisne za države kandidate i oblastima u kojima žele da postignu dalji napredak", rekao je Boka.

Na pitanje kada će Srbija dobiti prva sredstva iz Plana za rast Zapadnog Balkana i koji su uslovi za isplatu, on je naveo da se uslovi isplate upravo finaliziraju i da je u toku diskusija između država kandidata i komisije.

"Očekujem da bi prva avansna uplata mogla da stigne državama kandidatima već tokom našeg predsedavanja, tako da ćete videti opipljivu korist od ovoga, tokom našeg predsedavanja", naveo je Boka.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

On je rekao da misli da Srbija ima neophodan administrativni kapacitet da vodi uspešne pregovore o priključivanju, da ih čak i brže vodi.

"Tako da je Srbija i više nego u redu na tom frontu. Ono što mislim da je potrebno je da se zadrži strpljenje i da se zadrži pozitivan pristup u komunikaciji ka proširenju, zato što će i to imati uticaj na sagovornike sa druge strane", naglasio je Boka.

Prema njegovom mišljenju, preduslovi za otvaranje klastera tri već postoje, što je potvrdila Evropska komisija nekoliko puta i to je i stav Mađarske, koja će nastojati da stvori političku atmosferu u kojoj se ta politička odluka može doneti, tako da može da bude postignut konsenzus oko toga.

"I mislim da su Srbija i srpska vlada bili veoma dobar partner u našim naporima", naglasio je Boka.

Na pitanje da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučić da nijedna zemlja neće postati članica EU dok to ne postane Ukrajina, Boka smatra da zaista postoji politička atmosfera koja je usredsređena na Ukrajinu i da se to dogodilo, nažalost, zbog rata Rusije i Ukrajine koji je u toku.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

"Kažem nažalost zato što bi proširenje trebalo da bude pitanje u kom bi politički entuzijazam i posvećenost već trebalo da postoje u prethodnim godinama", naveo je Boka za Tanjug.

Dodao je da podstiče Srbiju i srpsku vladu da rade na projektima i planovima, na preduslovima kako bi ostvarili napredak u procesu proširenja, bez obzira na kontekst političke situacije u vezi sa drugim državama kandidatima.

Što se tiče mogućnosti da dođe do velikog proširenja EU kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, Boka kaže da je uvek na Zapadni Balkan i okolne države gledao kao na istorijski i kulturni entitet kom je mesto u Evropi i Evropskoj uniji, ali da mislim da trenutno ne postoje preduslovi za "Bing beng" proširenje.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

"Ali mislim da ovaj proces proširenja okolnih država treba da se dogodi na osnovu njihovih zasluga, ali kroz saradnju i partnerstvo sa drugim državama", naglasio je Boka.

Odgovarajući na pitanje šta će biti prioriteti Mađarske kada preuzme predsedavanje Savetom Evropske unije, Boka kaže da će Mađarska preuzeti predsedavanje u veoma posebnom trenutku, usred institucionalne tranzicije posle izbora za evropski parlament, pa će glavni cilj Budimpešte biti da osigura glatku institucionalnu tranziciju, odnosno da osigura da evropske institucije sačuvaju svoju sposobnost da reaguju na globalne izazove.

Kao ostale prioritete naveo je ekonomsku konkurentnost EU, jačanje evropske politike o bezbednosti i odbrani, izazove ilegalne imigracije, kao i proširenje, koje je, kako navodi, vek bilo jedno od ključnih pitanja za Mađarsku u Evropskoj uniji.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ

"Želeli bismo da osiguramo da proširenje ostane cilj i taj proces i politička pažnja će se fokusirati na Zapadni Balkan", naglasio je on.

Govoreći o izborima za Evropski parlament koji se održavaju sledeće nedelje, Boka kaže da su "ulozi veliki" ii ocenjuje da je budućnost Evrope i Evropske unije u pitanju.

"I mislim da su na stolu jako ozbiljna politička pitanja, uključujući rat i mir, ekonomsku konkurentnost, migracije i tako dalje. Tako da su ulozi veoma visoki", rekao je on.

On očekuje da će se sastav Evropskog parlamenta promeniti, da će stranke političke desnice biti snažnije i imati više uticaja u ličnim i političkim izborima u budućnosti.

Veruje, ipak, da ovo neće promeniti činjenicu da će proširenje biti jedno od ključnih političkih oblasti u sledećem institucionalnom ciklusu tokom narednih pet godina.

"I verujem da bi sledeća Komisija zaista mogla da bude komisija proširenja, pored toga što će, naravno, poklanjati mnogo pažnje ključnim političkim izazovima uključujući konkurentnost i bezbednost", rekao je mađarski ministar.

Foto: Tanjug/MARKO ĐOKOVIĆ