PETAR PETKOVIĆ: Naš državni vrh nastaviće da se gromoglasno u međunarodnoj areni bori za istinu i pravdu

Svedoci smo da se svetske razmirice i sukobi u poslednje vreme prelamaju preko leđa naše zemlje i naroda. Sponzori samoproglašene tzv. države Kosovo ne guraju Prištinu u Savet Evrope zato što su im Albanci mnogo dragi, već zato što konsoliduju svoje redove za trenutak kada će neizbežno morati da se suoče s novom geopolitičkom realnošću, kaže za Kurir direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Ova preporuka u maju bi trebalo da bude na sednici Komiteta ministara Saveta Evrope, a datum koji se pominje je 16. maj. Petković ističe da je Srbija nezavisna zemlja koju su sopstvenom snagom i žrtvama stvorili slobodoljubivi ljudi, te da ne namerava da se menja zato što se neko u Evropi oseća uzdrmano ili ugroženo.

- Sabrali smo svoje snage s predsednikom Vučićem na čelu, sve raspoložive političke i diplomatske resurse, i borićemo se jer su i pravo i pravda na našoj strani. Jeste ovo bitka protiv onih koji bi da, mimo Srbije, donose odluke koje se najneposrednije tiču srpskih državnih i nacionalnih interesa, ali ovo je i vid samoiskušavanja, borbe sa samim sobom. Kakav god ishod da bude, jedno je jasno - dali smo sve od sebe u snažnoj i nepokolebljivoj borbi. I to je, rekao bih, najvažnije, jer borba za budućnost Srbije kao napredne i slobodne zemlje biće dugotrajna. O konkretnim pravcima na kojima naročito poslednjih mesec dana odlučno diplomatski delujemo, govorićemo po završetku sastanka Komiteta ministara SE.

Šta bi značio ulazak tzv. Kosova u SE i kakav bi bio odgovor Srbije na to?

- Postoje dva osnovna razloga zbog kojih SE, da su okolnosti normalne, ne bi uopšte trebalo da uzima u razmatranje pitanje članstva Prištine. Prvi je formalnopravni, i svodi se na činjenicu da samoproglašena tzv. država Kosovo nije država, i da kao takva ne može da bude deo SE. Svedoci smo, međutim, da se u sve polarizovanijem svetu prave koalicije koje okuplja zajednički interes, a ne imperativ da se poštuje međunarodno pravo. U SE glavnu reč imaju države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo, i one procenjuju da je njihov interes snažniji čak i od unutrašnjih pravila te međunarodne organizacije. Oni su tako spremni čak i da obesmisle jednu od najstarijih i najuglednijih međunarodnih organizacija samo da bi realizovali svoju političku agendu. Drugi razlog protiv članstva Prištine je vrednosni. Dakle, grupa zemalja nastoji da u jednu međunarodnu organizaciju, koja se prevashodno bavi vladavinom zakona i ljudskim pravima, primi provizorni entitet koji sistematski krši ljudska prava srpskog naroda i, ne krijući, radi na stvaranju monoetničke teritorije kroz projekat etničkog čišćenja srpskog naroda. Da budem sasvim jasan, Prištinu je za ovu instituciju preporučilo kršenje svih postignutih sporazuma, odbijanje da 11 godina formira ZSO, politički motivisana hapšenja, prebijanje i maltretiranje srpskog naroda, ukidanje dinara, protivpravno oduzimanje zemlje srpskih domaćina, jednostrani i eskalatorni potezi. Ispostavlja se ipak da je politički interes stariji i od vrednosti. To je činjenično stanje, ali mi nećemo prestati da se borimo snažnim argumentima, iako u vremenima kada politička samovolja odnosi pobedu nad razumom i pravom takva borba može da bude s krajnje neizvesnim završetkom. U prošlosti, kada su se osnivački dokumenti i unutrašnja pravila međunarodnih organizacija poštovali, uspevali smo da sprečimo Prištinu da prodre u Interpol, Unesko, Svetsku carinsku organizaciju i još neke multilateralne forume, ali ovoga puta videćemo kakav će biti ishod, i to ne zbog umešnosti Prištine, već zbog činjenice da pravila sve više prestaju da važe. Dakle, posledice mogu biti veoma teške i ozbiljne. Da je makar SE ostao dosledan u insistiranju na formiranju ZSO kao uslovu za članstvo Prištine, mogli bismo da kažemo da neki principi ipak ostaju na snazi. Ovako nema nikakve sumnje da je čitava operacija ubacivanja samoproglašene tzv. države Kosovo u tu međunarodnu organizaciju najdirektnije uperena protiv Srbije i srpskog naroda. Ali iznenadiće se mnogi kako se mala, ali hrabra i odvažna Srbija borila!

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljao je o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK). Kako komentarišete taj izveštaj i govor predsednika Vučića?

- O samom izveštaju i njegovim manjkavostima je više nego jasno govorio predsednik Vučić. Iako smo se i u prošlosti suočavali sa izveštajima Unmika koji su po svom sadržaju bili različitog nivoa kvaliteta i analitičnosti, ovoga puta taj dokument ni izbliza nije imao u svom fokusu dramatičnost situacije i izuzetno težak položaj srpskog naroda na KiM. Pored činjeničnih nedostataka, taj izveštaj je imao i suštinski konceptualni nedostatak, on je sačinjen kao hronološki pregled događaja, bez osvrta na uzroke i posledice dešavanja. Predsednik Vučić je, kako samo on to ume, onima koji žele da čuju objasnio šta se krije iza te nekritički skrojene hronologije događaja i u kakvoj se opasnosti nalazi srpski narod na terenu. Još jednom se pokazalo da srpski narod na KiM u predsedniku Vučiću ima čvrstog i nepokolebljivog zaštitnika. Naš državni vrh će nastaviti da se gromoglasno u međunarodnoj areni bori za istinu i pravdu i svima u svetu će jasno staviti do znanja da je naša Srbija država jednog ponosnog i slobodarskog naroda. Ovu sednicu je obeležio i jedan nesvakidašnji potez Vjose Osmani, koja je neuspešno pokušala da postavi zamku našoj delegaciji, zajedno sa svojim kosponzorima, ali se u svom pokušaju okliznula i dobila odgovor kakav zaslužuje. U nemogućnosti da postupke Prištine brani jezikom argumenata, Osmanijeva je neprimereno i bestidno iskoristila Savet bezbednosti i napravila neukusnu političku predstavu, zloupotrebljavajući žrtve seksualnog nasilja, kako bi Srbe prikazala u najgorem svetlu. Pritom, Vjosa Osmani je brutalno slagala UN navodeći da su osobe koje je dovela na sednicu članice njenog kabineta. Jadno i bedno!

Istovremeno, uprkos brojnim pokušajima, još uvek nije došlo ni do kakvog dogovora po pitanju odluke tzv. CBK o ukidanju dinara na teritoriji Kosova. Hoće li se agonija Srba bar po tom pitanju uskoro završiti? Ima li naznaka?

- Kao i kada je reč o drugim problematičnim pitanjima, delegacija Prištine u Brisel ne dolazi da bi se dogovorila, već da bi fingirala učešće u dijalogu. Naravno da je veoma lako otkloniti pogubne posledice odluke Prištine o zabrani dinarskog prometa, tako što bi se ta odluka naprosto ukinula. Problem je ovde mnogo dublji, jer ovo je samo jedan od pravaca na kojima Priština unilateralnim aktima pomera granice i, korak po korak, čini život srpskog naroda na KiM potpuno nesnosnim. Mi smo, naravno, svesni taktike Prištine i na terenu i u dijalogu, ali ono što javno mogu da kažem je da to nikako nije put do normalizacije i pomirenja. Priština, umesto da radi na stabilizaciji situacije, uporno radi na destabilizaciji, i to nije održivo stanje jer pritisak na terenu raste do svojih krajnjih granica.

Kako sve ovo utiče na dijalog dve strane? Ima li uopšte prostora za razgovor?

- Uvek ima prostora za razgovor, iako to nije obavezno produktivan razgovor. Ne treba rušiti mostove i kanale komunikacije jer, šta god sadašnja ekstremistička garnitura u Prištini mislila, problemi na Zapadnom Balkanu ne mogu se rešavati drugačije nego razgovorom i kompromisom. Beograd će, dakle, ostati dosledno opredeljen za dijalog, trudićemo se da budemo konstruktivan činilac, ali ako me pitate da li u nekom kratkoročnom periodu vidim mogućnost za nekakvo sporazumno rešavanje nesuglasica, odgovor je, nažalost, dosta teško. I razlog za to je potpuna nekonstruktivnost Prištine i činjenica da bez ikakvih sankcija, uz zeleno svetlo dobijeno od svojih sponzora, oni separatističke ciljeve nastoje da ostvare jednostranim aktima i nasiljem, smatrajući da su toliko silni i moćni da im dijalog više nije ni potreban.

Srbi su bojkotovali takozvani referendum o smeni nelegitimnih gradonačelnika u četiri srpske opštine na severu KiM, koji je organizovala prištinska vlast. Koji su naredni koraci? Očekujete li da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak da se organizuju novi lokalni izbori?

- Ne znam da li je neko zaista očekivao da će Srbi na KiM pristati da budu marionete u Kurtijevom teatru apsurda. Ako je neko zaista pomislio da je tako nešto moguće, taj uopšte ne poznaje ni Srbiju, ni srpski narod. Mi smo učinili sve da se nađe nekakva strategija izlaska iz sadašnje situacije i zato smo svojevremeno pozvali Srbe da peticijom zatraže smenu Kurtijevih gaulajtera na severu pokrajine, ali kada se ispostavilo da bezobrazluku i bahatosti Prištine nema kraja, Srbi su dali jedini moguć odgovor. Dakle, Kurtijeva okupacija severa KiM biće nastavljena još neko vreme, i ako njegovi međunarodni sponzori smatraju da je takvo stanje održivo, mogu samo da kažem da nije održivo. Imamo na delu sukob dve volje, a naša volja je snažna i nesalomiva. Do rešenja se može doći jednostavno: Kurti treba da smeni svoje okupacione organe na severu, da povuče specijalne snage, da vrati otetu imovinu, da oslobodi političke zatvorenike iz svojih kazamata... Pa ćemo da vidimo kako da nastavimo da radimo na normalizaciji. Ovo što sada imamo pred očima je u svakom smislu nenormalno i sušta je suprotnost samoj ideji normalizacije.

O rezoluciji o Srebrenici i Kurtijevim pretnjama Srbiji Od svog naroda nikada nećemo odustati! Generalna skupština UN raspravljaće u maju i o predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici. Aljbin Kurti neretko koristi reč genocid i preti tužbom Srbiji. Šta još možemo očekivati od Kurtija i režima iz Prištine? - U unipolarnom poretku važila je ona poslovica - kadija te tuži, kadija ti sudi. U tom smislu, nikakva situacija ne može da nas iznenadi. Mnogi su danas u svetu sve nervozniji zbog razvoja događaja na geopolitičkom planu, ali nadam se da živimo u osvit jednog novog i drugačijeg sveta u kojem moćni neće biti sasvim svemoćni. Srbija i srpski narod, pre svega naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, treba da izdrže, a ishod će, siguran sam, biti sasvim drugačiji od onog koji Kurti priželjkuje - mir i budućnost će pobediti nasilje i bahatost. Srbija će nastaviti da se razvija, da jača i da se bori za mir u regionu, kao i za ekonomski napredak, koji je, pored bezbednosti, jedan od ključnih faktora opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. Od svog naroda nikada nećemo odustati!