Poslanik u Narodnoj skupštini Srbije Milovan Drecun izjavio je danas, povodom navršavanja 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da se Briselski sporazum do danas nije promenio i da je on ostao na snazi, ali da ga je premijer priviremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti odbacio i svojim ponašanjem tokom dijaloga Beograda i Prištine gurnuo u stranu.
Kako je naveo u izjavi za Tanjug, Kurti je prioritetno pitanje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, sveo na nešto što treba da bude samo sastavni deo francusko-nemačkog predloga, da bude formirano kao nešto što iz daleka ne bi bilo nalik Zajednici kako je ona predviđena 2013. godine.
- Promenilo se samo to da je Priština još jače počela da odbija formiranje bilo kakve ZSO, i da Kurti sada pokušava da preko Zajednice trguje s Beogradom i da ucenjuje Beograd. Ako hoćete da dobijete nekakvu Zajednicu, onda morate de fakto u prvoj fazi da priznate lažnu državu Kosovo, a i da joj odobrite članstvo u međunarodnim organizacijama - ocenio je on.
Drecun smatra da će Kurti i dalje pokušati da manevriše koristeći ZSO kao sredstvo ucene da bi naterao Beograd na političke ustupke koji se prevashodno ogledaju u tome da se ne protivi članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama i da se prema tzv. Kosovu odnosi kao prema državi.
Komentarišući usvajanje preporuke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, Drecun je rekao da je teško očekivati da može da dođe do promene odluke o prijemu tzv. Kosova u SE 16. maja na sastanku Komiteta ministara, s obzirom na to da u Komitetu ministara sede predstavnici zemalja koje su priznale tzv. Kosovo i koje mogu da obezbede dvotrećinsku većinu koja je neophodna, istakvši da sve ukazuje na to da će se taj proces prijema u SE završiti.
- Mislim da je važno da neke stvari razlučimo, da vidimo ko rukovodi tim procesom, koji su razlozi koji su doveli do svega ovoga. Treba imati u vidu da je Nemačka ta koja stoji iza ovoga. I po izjavama njihovih zvaničnika i po onome što se može čuti u diplomatskim krugovima, Nemci rukovode čitavim tim procesom. Postoje neka sitnija razmimoilaženja u Kvinti, poput Francuza i Italijana koji smatraju da bi trebalo odložiti ovu odluku - naveo je on.
Iako Amerika nije članica SE, Drecun kaže da je interesantan stav SAD jer i oni smatraju da njihovo glasno ćutanje o ovom pitanju govori da treba odložiti odluku o prijemu tzv. Kosova u SE i da nije dobro da se napravi presedan, ne samo zato što se prima teritorija koja nije država, nego zato što je do sada bila praksa da se nove članice primaju jednoglasno.
- Sa ovakvim krnjim prijemom koji bi zahtevao dvotrećinsku većinu ili glas, dva više pitanje je koliko bi to zaista značilo i samoj Prištini - dodao je on.
Drecun smatra da je neophodno da se Srbija koncentriše na njenu izlaznu strategiju, odnosno način na koji će se suočiti sa prijemom tzv. Kosova u SE i koje poteze će povući.
Prema njegovim rečima, to je bitno, ne zato što Srbija može nešto da promeni, nego da bi poslala veoma jasnu, preciznu i konkretnu poruku da ne odustaje od svoje borbe da spreči punu secesiju svoje južne pokrajine, da ohrabri prijateljske zemlje koje podržavaju stavove Srbije kako bi spremno dočekala naredne korake.
- Ovo je samo prvi korak, očigledno da zapad prvenstveno želi da tzv. Kosovo nekako ugura u NATO, i o tome sada ima sve više izjava. Mislim da je to ono na šta moramo da obratimo pažnju. Posebno u tome zabrinjava mogućnost da komandant KFOR-a odobri pripadnicima tzv. vojske Kosova da na severu KiM patroliraju zajedno sa pripadnicima KFOR-a, duž administrativne linije - istakao je Drecun.
Kako je naveo, najava komandanta Evropskih snaga NATO-a da su oni izvršili reviziju njihovog plana i da su procenili da je potrebno povećati broj vojnika i stacionirati tešku artiljeriju na KiM, je nešto što izaziva ozbiljnu zabrinutost i što mora da bude razjašnjeno.
Drecun smatra da u Prištini nema političke volje da dođe do nekog suštinskog pomaka u dijalogu između Beograda i Prištine, istakvši da se postavlja pitanje šta bi značio pomak u situaciji kada ne postoji deeskalacija situacije na severu, zaustavljanje terora nad srpskim narodom, kao ni na nagoveštaja za formiranje ZSO.
- Nemamo ništa, u kojem pravcu da se postigne napredak, vidite situaciju sa dinarom i sa mnogim drugim stvarima. Priština jednostavno ne želi napredak. Ona nas ucenjuje - ako hoćete da se dogovorimo oko bilo čega, prvo morate da nas de fakto priznate, a onda ćemo da razgovaramo o drugim stvarima - istakao je on.
U tim uslovima, kako Drecun kaže, nije realno očekivati bilo kakav suštinski napredak, jer će Priština insistirati da Beograd realizuje francusko-nemački predlog u svim tačkama, uključujući i dve potpuno sporne tačke za Beograd.
