Na današnji dan pre 83 godine nacistička Nemačka varvarski je bombardovala Beograd, napisao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić na Fejsbuku, a njegovu objavu prenosimo u celosti.
U napadu je učestvovalo 880 aviona, izbačeno je oko 440 tona razornih i zapaljivih bombi među kojima one teške jednu tonu kojima su gađana i pogođena improvizovana skloništa gde su se krili civili u porti crkve Aleksandra Nevskog i Vaznesenskoj kao i u Karađorđevom parku.
Srušeno je 714 zgrada, 1.888 je pretrpelo veću štetu, a 6.615 manju. Ukupan broj oštećenih zgrada iznosio je 9.365 ili skoro 50% stambenog fonda. Vodovodna mreža je oštećena na 360 mesta, a uništeno je i 59.528 metara tramvajske mreže, 76 tramvajskih vozila (od 104) i 48 autobusa (od 87). Pogođena je zgrada i termoelektrane na Dunavu i ruinirano je 15 „trafo-kabina“.
Tačan broj žrtava bombardovanja nikada nije utvrđen jer je određen broj stradalih trajno ostao zatrpan pod ruševinama. Prema zvaničnim podacima poginulo je 2.271 lice, dok se u jednom nemačkom izveštaju navodi broj oko 4.000 osoba, računajući i poginule koji nisu iskopani ispod urušnih objekata.
Skoro hiljadu građana ubijeno je u skloništima koje su nemački avioni marke štuka direktno i ciljano gađali u brišućem, niskom letu.
U skloništu u porti crkve Aleksandra Nevskog ubijeno je oko 300 ljudi, u skloništu u Karađorđevom parku oko 500, a u porti Vaznesenske crkve najmanje stotinu što nije moglo da se nikada utvrdi jer su tela bila razneta od direktnog pogotka bombe koja je bila teška tonu.
Šesti april 1941. godine nikada ne smemo, niti možemo da zaboravimo. Posebno ne sada kada našem narodu upravo iz one zemlje čije su vojne jedinice vršile genocid i ubijale nevine ljude 1941. godine i sprovele holokaust u Evropi žele da stave žig da smo mi počinili genocid.
