Koliko je Srbima u Hrvatskoj važno to što će srpski predsednik danas boraviti u Vrginmostu, i ima li načina da se smanji tenzija između dva naroda?
- Vrlo je važno napomenuti da se u Hrvatskoj teza neprestano vraća, teza kako Hrvatska napadnuta od Srbije, i kako su sve te stvari tamo koje su loše od Srbije došle. Ta priča o odšteti je priča bez ikakvog smisla. Sve je jasno, ali ta teza je neprestano prisutna, kao neka mantra kojom oni opravdavaju sve negativnosti u srpskom stanovništvu u Hrvatskoj - rekao je Dejan Miletić, predsednik centra za proučavanje globalizacije.
Kako kaže, uvek je dobro krenuti sa pragmatičnim, sitnim koracima, gde će pojedinci osetiti pomak i gde ćemo korak po korak osetiti da je budućnost zajednička i da nema boljitka Srbiji bez Hrvatske, niti boljitka Hrvatskoj bez Srbije, na kraju krajeva. A, kako kaže, vidimo da je srpsko-hrvatski faktor u Bosni isto odlučujući.
- U crnoj gori ima dovoljan broj Srba i moraju da se organizuju, ni tamo slika nije baš najbolja i tamo se oseća ta atmosfera da nije baš poželjno deklarisati se kao Srbin, ali nadamo se da će se i to menjati - rekao je Miletić.
-- Mi ne smemo da imamo uski stav da su oni krivi za to što tako rade. Neki je problem u pitanju i mi moramo da pokušamo da razumemo taj problem. Zašto ljudi beže od nas, gde smo pogrešili, svi smo zajedno ovde konstruisali lonac koji je na kraju eksplodirao, ako smo pametni normalni ljudi pokušaćemo da razumemo te greške i da pokušamo da nađemo neki zajednički imenitelj u svemu šo radimo - rekao je Nebojša Krstić, marketinški stručnjak.
Kako kaže, ovde postoji neko nepisano pravilo da svaki balkanski narod sebe proglasi kao žrtvu i svi govore da je baš njima naneta ogromna nepravda i da im to daje pravo da se ponašaju kako se ponašaju.- Posotje različite istine na Balkanu i sa time ćemo morati da se pomirimo i da pokušamo da našemo modus za budućnost da nam se istorija ne bi ponavljala iznova i iznova - rekao je Krstić.
Kako Miletić dodaje, treba da tražimo svetlu budućnost za region, već četvrt veka smo u tami, ali preduslov za bilo šta što će doći u regionu je ekonomski razvoj.- Nema mogućnosti povratka poverenja ako nema jedna održiva ekonomska zajednica - sada vidimo da je ustvari pragmatizam osnova svega. Velika je stvar ako mi svoje interese uskladimo sa evropskim i sa svetskim interesima - rekao je Miletić.
- Mislim da je vrlo značajna ova poseta, i dodao bih, juče je predsednica Hrvatske rekla da ne očekuje epohalne rezultate, a ja bih dodao da je sama poseta epohalna i što se dogodila upravo u sadašnjoj situciji i od ovih ljudi - rekao je Milan Jovanović, koordinator mreže Antidot.
- Izbeglice su počele da stižu već '91. godine , pa kako je odmicalo zaoštravanje sukoba u hrvatksoj tako su ljudi odlazili za srbiju , najveće akcije hrvatske vojske najveći broj blizu 700.000 pritom oko dve trećine iz hrvatske, naša zemlja pamti najveću integraciju izbeglica u Evropi - rekla je Ivana Ćurko iz komesarijata za izbeglice.
Kako kaže, imali su preko 700 kolektivnih centara sa preko 50.000 smeštenih lica, dok danas, kako navodi, imaju na svu sreću mnogo manje, samo 13 kolektivnih centara.
- Iz pozicija žrtava i onih koji su stradali ovo sve izgleda malo drugačije. Nismo primetili da je na konferenciji za štampu rečeno bilo šta o preko sto poznatih grobnih mesta u Hrvatskoj, Srba koji se mogu sutra eshumirati. I nema ozbiljnog razgovora o tome ukoliko to ne stavimo na sto - rekao je Dragan Pjevač ispred Srpske koordinacije porodica nestalih lica.