Aleksandar Martinović, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, oglasio se povodom informacija o pravnoj mogućnosti da član vlade kojoj je prestao mandat bude izabran za narodnog poslanika.
Martinović se oglasio pošto je u listu Danas iznete teza da član Vlade kojoj je prestao mandat (u konkretnom slučaju ‒ predsednik Vlade) ne može biti izabran za narodnog poslanika (pa time ni za predsednika Narodne skupštine).
MARTINOVIĆ STAVIO TAČKU! pic.twitter.com/ttEcFKM7L7
— Silvana (@Silvana71376830) 11. март 2024.
- Navedena teza opravdava se se navođenjem člana 126. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojem član Vlade ne može biti narodni poslanik. Međutim, navedena ustavna odredba odnosi se na Vladu (odnosno članove Vlade) čiji mandat traje. Ona se ne odnosi na Vladu (niti na članove Vlade) čiji je mandat prestao - istakao je Martinović i dodao:
- Prema članu 128. stav 1. Ustava Republike Srbije, mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala, a prema članu 128. stav 3. Ustava, mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana raspuštanjem Narodne skupštine (kao i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom).
Martinović kaže da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove Vlade.
- Iz navedenih ustavnih odredaba vidi se da se nespojivost funcija iz člana 126. Ustava odnosi na člana Vlade čiji mandat traje, a ne na člana Vlade kojoj je mandat prestao - kaže ministar i dodaje:
- Narodna skupština izabrana 3. aprila 2022. godine raspuštena je 1. novembra 2023. godine (Ukazom predsednika Republike). Tog dana prestao je mandat Vlade, a takođe i članovima Vlade (prema članu 17. stav 4. Zakona o Vladi, članu Vlade prestaje mandat usled prestanka mandata Vlade). Iz navedenog jasno proizlazi da član Vlade kojoj je prestao mandat može biti izabran za narodnog poslanika.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
- To povrđuju i primeri iz prakse. Predsednik jedne vlade kojoj je prestao mandat ‒ Mirko Cvetković postao je narodni poslanik 31. maja 2012. godine, a obavljao je poslove predsednika Vlade i istovremeno ministra finansija sve do 27. jula 2012. godine (naravno u u Vladi kojoj je prestao mandat) - kazao je martinović i dodao:
- U konkretnom slučaju, pošto je gospođa Ana Brnabić kandidat za predsednika Narodne skupštine, ona sigurno nakon izbora na tu funkciju neće biti i član Vlade koju bira novi saziv Narodne skupštine. Kada bi eventualno ipak postala kandidat za člana nove Vlade, onda bi morala podneti ostavku na mesto narodnog poslanika i ne bi bila kandidat za predsednika Narodne skupštine. Pri tome, nakon njenog izbora za predsednika Narodne skupštine a do izbora nove Vlade od strane novog saziva Narodne skupštine postojeću Vladu u „tehničkom mandatu“ vodiće prvi potpredsednik Vlade. Dakle, nikakve „zloupotrebe“ u smislu člana 126. Ustava nema, a još manje ima govora o nekakvoj „ustavnoj krizi“, i jasno je da gospođa Brnabić nakon izbora za predsednicu Narodne skupštine više neće obavljati funkciju u Vladi.
