Profesor Stojan Radenović, najstariji poslanik Narodne Skupštine, odgovorio je danas Đilasovom Obradoviću.
Odgovor profesora Radenovića prenosimo u celosti:
- Obratio mi se danas Đilasov neuspešni kandidat za gradonačelnika, pokušao da nepristojnim i drskim rečima lično diskredituje, uvredi i umanji značaj mojih reči. Nije uspeo u ovim namerama, niti je to moguće. Baš ništa nije rekao o meni, ali je sve rekao o sebi. Kao što to uvek radi politička grupacija kojoj on pripada, a o čemu sam govorio u izjavama koje su ga iznervirale. Samo je potvrdio da je tačno sve što sam rekao: najveću štetu sebi prave oni sami. Ali nisu u stanju da to shvate. To jeste za žaljenje, to jesu ljudi kojima je potrebna pomoć. Mržnjom i agresijom nastavljaju da štete samo sebi, ali je posebno ružno i tragično što pokušavaju da naštete i sopstvenoj državi. To je najveća sramota.
- Ja sam ceo svoj život proveo kao naučnik i biću to uvek. Ne mogu o tome da odlučuju Obradović, Đilas, ili bilo ko treći. Ali to ne znači da nemam pravo politički da mislim, niti za to dozvolu treba da tražim od pomenutih. Imam pravo da volim svoju zemlju i svoj narod, da podržavam čoveka za kog sam uveren da naporno radi u najboljem interesu Srbije. Zato podržavam predsednika Aleksandra Vučića i njegovu politiku, koju predstavljam i kao narodni poslanik u Skupštini Srbije.
- Predsedavam konstitutivnom sednicom nakon izbora čiji je rezultat nesporan i jasan. Znaju to i Obradović i Đilas, zato su i seli u svoje nove kancelarije i prijavili se za parice u Skupštini. Da li će zauzvrat samo da u toj Skupštini viču i zvižde, ili da šalju nekulturna pisma, a u svakom slučaju pokazuju svoje nevaspitanje i nepoštovanje prema narodu, njihov je izbor. Ja ću sa svima koji pripadaju izbornoj listi „Srbija ne sme da stane“ sa ponosom zastupati politiku predsednika Vučića koja znači razvoj Srbije, bolju budućnost za sve ljude koji joj pripadaju, jačanje našeg obrazovanja i naše nauke, stvaranje novih vrednosti. I uvek ću skrenuti pažnju onima koji mržnjom i rušenjem privlače pažnju u čemu greše i kakvu štetu nanose sebi. Pristojnost i istinu sigurno neće pobediti na taj način.
Za kraj, ja neću da se obraćam rečnikom ličnih uvreda. Samo pozivam poslanike koji nemaju drugog posla i boljih ideja od neprekidnih prostih napada na predsednika i državu, da bar o citatima i h-indeksu ne polemišu sa mnom. To onda već deluje komično. A država traži ozbiljnost, kao i dostojanstvo, jer je bavljenje državom najozbiljniji posao. Ko to nije naučio ni u nauci, ni u politici, a pre svega poneo iz kuće, nikada neće moći da bude bolji. A posebno neće moći da pobedi onog ko je od njih bolji u svemu, koga pokreću rad i ljubav, ko živi za Srbiju.
