Direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Dušica Bojić, prihvatila je poziv i nalazi se na listi SNS 'Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd". Direktorka jedne od najznačajnijih kulturnih institucija u Srbiji, o razlozima za kandidaturu, idejama i planovima Muzeja, govorila je za Novo jutro televizije Pink.
- Prvo mogu da kažem da sam bila zbunjena ali mi se učinilo da je to jedna jako dobra prilika. Javila sam se i oglasila na poziv isključivo zbog toga što zaista volim Begrad i zaista želim da u Beogradu u narednom periodu bude bolje, jer prosto primećuje se koliko je u poslednjih tri i po, četiri godine grad napredovao. Koliko je napredovala moja institucija, institucija u kojoj radim. Ja sam u tom momentu došla za vd direktora, posle za direktora Istorijskog muzeja Srbije, pružile su mi se mogućnosti da u tom muzeju uradim nešto što do tada nije rađeno. Da se uvedu nove tehnologije, da se uvedu QR kodovi, R kodovi, da se vidi proširena stvarnost u muzeju, da bude pristojno finansiran za svoje projekte - rekla je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Kako kaže, QR kodovi su najstariji kodovi i oni postoje više od 15-ak godina i gledaju se putem Interneta. R kodovi su nešto više od toga, to su aminacije kroz koje kada pogledate predmet ili fotografiju uđete u proširenu sliku. - Potpuno je svejedno da li ste na izložbi ili kod kuće čitate naš katalog, ali ja uvek kažem da život treba doživeti uživo. Vi možete virutelno da vidite izložbu, ali kada dođete, za stvarno simboličnu cenu, možete da doživite jedno živo iskustvo - rekla je Bojić.
Kako je naglasila, u posednje tri godine u Muzeju pokušavaju da izložbe promovišu putem televizije. Kako kaže, ako nemate dobro urađen spot za ono što želite da promovišete vaša izloba se i ne vidi. Kao i da je to način da se promoviše i kaže nešto o muzeju, kao i o ličnosti koju želite da promovišete.
- Muzejski akvatorijum je jedna interesantna ideja koja je počela pre tri godine između mene i moje koleginice Goce Karović jer smo mi muzeji koi štite stare brodiove. U našoj zaštiti je brod "Dragor" ili sada "Krajina". Taj brod je izgoreo pre nekoliko godina, kada je trebalo na njemu da se snima "Na lepom plavom Dunavu", njega je kralj Aleksandar 1928.godine, od nemaca kupio za svoju porodicu kako bi mogli da plove Dunavom i Savom. Sada je devastiran i stoji izmešten, mi štitimo taj brod isto kao i Muzej nauke i tehnike štiti brod "Župu" - rekla je Bojić.
Ona naglašava da imamo izuzetne brodove koji su devastirani. Kao i da je ovo za sada samo ideja ali da bi bilo lepo da se parkiraju pored pilona kod Beograda na vodi. - A akvatorijum bi omogućio da zakoračite na brod i da vidite sadržaj broda, da se proba kuhinja na tom brodu, da se organizuju književne večeri i tome slično. To bi bio jedan cilj ka kome bi se težilo. Treba se boriti za mnogo toga. Urađeno je mnogo toga, ali sve na makro planu ali niko ne pominje mikro plan. Toliko toga se uradilo i na tom planu. Sve to što smo uradili mora i da se sačuva i mora da se radi i na tom nivou svesti.