Istražni sudija u slučaju "Račak" Danica Marinković rekla je povodom 25 godina od tog događaja, da je jedina istina da su toga dana poginuli pripadnici terorističke organizacije OVK, a da je verzija o masakru izmišljena kao povod za bombardovanje SR Jugoslavije. Velika pobeda Srbije je, kako ističe, to što je u Hagu odbačena optužnica o slučaju "Račak" i što od Srba niko nije osuđen kao odgovoran za taj događaj.
Marinković sa druge strane izražava tugu što, bez obzira na to što je istina dokazana i svi je u međunarodnoj zajednici znaju "iako je ne priznaju", posledice bombardovanja i dalje traju.
- Prošlo je 25 godina, međutim, istina o Račku je samo ona koju sam ja kao istražni sudija utvrdila i znali smo je od prvog dana. Tužno i žalosno je to što nakon 25 godina posledice Nato bombardovanja su i dalje prisutne i one će i dalje trajati. Poginule ne možemo vratiti, bolesne, takođe, bolest se širi, uticaj osiromašenog uranijuma je učinio svoje, materijalna šteta koja je pričinjena isto je velika. Međutim, istina je činjenica na koju sam ja i prvog dana ukazivala - u Račku se nije desio masakr nad nedužnim civilima kako je to lažno predstavio američki špijun Vilijam Voker i njegova izjava koja je odjeknula u svet je poslužila kao povod da se izvrši Nato bombardovanje i agresija na tadašnju SR Jugoslaviju. Ta istina ostaje i dan danas i o njoj će se pričati i posle mene - rekla je Marinković za Kosovo onlajn.
Za njene tvrdnje, kako kaže, postoje dokazi koje je prikupila u toku sprovođenja istrage i na uviđaju na licu mesta.
- Pronađene su velike količine oružja, rovovi, štab koji smo pronašli, uniforme UČK... Sve to dokazuje da je u Račku bilo veliko uporište i štab terorističke bande UČK i da su 15. januara 1999. godine poginuli teroristi od strane izvedene akcije pripadnika srpske pilicije - istakla je ona.
Prisećajući se događaja u Račku posle sukoba 15. januara 1999. godine, Marinković kaže da je kao dežurni istražni sudija bila obaveštena, kako i sam zakon nalaže, od dežurne službe policije da se u Račku desila akcija, da je bilo sukoba, da se pretpostavlja da ima i poginulih, te da treba da se odluči treba li da se izađe na uviđaj.
Priseća se da je odmah sa dežurnim tužiocem formirala ekipu za uviđaj i da su krenuli odmah 15. januara ka Račku, u policijsku stanicu Štimlje. Navodi da su u policijskoj stanici bili i predstavnici verifikacione misije Oebsa koji su obavešteni da će ekipa izaći na uviđaj na licu mesta u Račku.
Kako ističe, nakon razgovora, oni nisu prihvatili da krenu na uviđaj i pokušali su da je ubede da nije poželjno da istražni sudija ide na teren.
- Naravno, o tome sam ja odlučila u dogovoru sa svojim saradnicima i mi smo krenuli u Račak i 15. janura smo ušli u selo i pronašli veliku količinu oružja. Međutim, krenuli su da pucaju na nas i mi zbog rizika bili smo sprečeni dalje da nastavimo. Nije bilo bezbedno na terenu - navela je Marinković.
Napominje da je ekipa po povratku u stanicu Štimlje obavestila predstavnike Oebsa da će 16. januara ponovo pokušati da uradi uviđaj. Isto je bilo i 17. januara.
- Nismo mogli da uđemo u selo Račak. Kako se približimo odmah krene pucnjava na nas. Isto su predstavnici mirovne misije bili obavešteni o svemu. Nakon više razgovora sa njima pokušali su da me spreče i nisu hteli da dozvole da idem sa policijom. Predlagali su da me oni voze i da me vrate. To nisam, normalno, prihvatila i objasnila sam im procedure po Zakonu o istražnom postupku, da ja idem na uviđaj, a lice mesta obezbeđuje policija, a nikako stranci. Rekla sam im da mogu da krenu sa nama samo kao posmatrači i da dobiju sva objašnjenja ako im nije jasno - priseća se ona.
Predstavnici Oebsa nisu prihvatili predlog srpske ekipe, naglašava Marinković, već su, naprotiv, "ljutito zapretili" da će ona kao sudija biti kriva ako uđe u Račak i ako bude još žrtava.
- Vokerov zamenik Džon Trevenkijević mi je zapretio da će lično on da se potrudi da me uhapsi i sprovede u Hag da mi se sudi - rekla je Marinković.
Vilijam Voker, pojašnjava ona, je inscenirao čitav događaj i priču oko masakra. To je, dodaje, bio njegov zadatak.
- On je 16. januara izašao na teren bez ovlašćenja i dogovora sa istražnim organima, što nije smeo. Videli smo sliku koja je obišla svet, našao je neku jarugu, u njoj su bili poginuli. Pitanje je ko su bili ti poginuli i kada su poginuli i ko ih je ubio. Voker je odmah izašao sa izjavom da se navodno u Račku desio masakr, da je to uradila srpska policija, da je on video strašnu scenu, da su na pojedinim telima nedostajali delovi i da je to neviđen masakr nad civilnim stanovništvom - priseća je Marinković Vokerove verzije događaja.
Sve to je, ukazuje, bila neistina, laž i scenario koji je Voker isplanirao sa saradnicima i sa svojim nalogodavcima, koji su ga poslali po zadatku.
Njegova izjava je prihvaćena i niko nije sačekao da istražni organi sprovedu istragu, kaže Marinković ističući da je ona 18. januara prilikom uviđaja pronašla 40 tela pripadnika OVK u džamiji u Račku.
- U džamiji je bilo 40 tela, odmah sam dala nalog da se ta tela prebace u Institut za sudsku medicinu u Prištini. Odmah sam formirala tim od sudskih veštaka patologa i dala im nalog da izvrše obdukciju. Tu su se priključili i Belorusi, a posle dva dana i finski tim. Nakon izvršene obdukcije nad poginulima zaključak je bio jedinstven - da su lica poginula, da je uzrok smrti povreda iz vatrenog oružja isključivo ručnog, da je pucano iz daljine i da ni na jednom telu nije pronađen bilo kakav dokaz da je nad njim izvršen masakr kako je Voker predstavio u javnosti - poručila je Marinković.
Međutim, ona kaže da je istina o Račku izašla na videlo nakon sprovedene istrage istražnih organa na čelu sa njom, nakon iznošenja materijalnih dokaza koje su pronašli na licu mesta, obdukcije, balističkog veštačanja... Parafinske rukavice, ističe, su pokazale da su poginuli na rukama imali tragove barutnih čestica, što ukazuje da su i sami koristili oružje.
- Svi ti dokazi su dostavljeni i obelodanjeni kada sam ih ponela u Hag gde sam bila svedok odbrane u postupku protiv Slobodona Miloševića. Bilo je svedočenja i pre mene, međutim, najjače dokazno sredstvo u krivičnom postupku je kada se istražni sudija pojavi kao svedok. Posle mog svedočenja i svedočenja profesora Dobričanina koji je, kao sudski veštak bio sa mnom na terenu sve vreme i koji je učestvovao u postupku obdukcije, u Hagu su odbacili optužnicu i niko nije optužen i osuđen za Račak od lica koja su bila na optužnici. To je naša velika pobeda. Istinu koju smo dokazali prihvatio je i sud u Hagu - ukazala je Marinković.
S obzirom na to, navodi ona, Priština sada nije u mogućnosti da se poziva ni na kakvu presudu i pokreće optužnicu protiv bilo koga.
Prema njenim rečima, nakon događaja u Račku Priština je sudila jednom policajcu odmah posle dolaska Unmika i Kfora na Kosovo. Međutim, ispostavilo se da taj čovek nije ni bio učesnik u tim događajima.
- Priština nema dokaza da se u Račku desio masakr. Sve dokaze koje smo mi prikupili i sva dokumentacija preneta je iz Prištine u Beograd. Postoji jedna knjiga u kojoj su sakupljena sva sudska dokumenta i naslov je 'Istina o Račku' - napominje ona.
- Sve ovo što danas može da se čuje iz Prištine su lažne optužbe - naglašava Marinković dodajući da oni materijalne dokaze o Račku nemaju, sem što ima je praksa da pronalaze lažne sveoke.
Postoji mogućnost da se pojedinim osobama koje su nedostupne nadležnim organima sudi u odsustvu, ali za to, kako pojašnjava bivši sudija, treba da postoje materijalni dokazi koji bi bili priloženi u samom postupku.
Nakon 25 godina nakon događaja u Račku najveća pobeda za Srbiju, konstatuje Marinković, je to što u Hagu niko nije optužen i osuđen za taj slučaj.
Sa druge strane, zaključuje, predstavnici međunarodne zajednice nikada neće prihvatiti istinu jer je opštepoznata stvar da je njihov cilj bio samo da bombarduju Srbiju, a da im je Račak samo poslužio kao povod.
- Da nije bio Račak oni bi izmislili nešto drugo. Oni su rešili da nas bombarduju. Znamo kako se i konferencija u Rambujeu desila, tako da smo mi tu nemoćni, ipak su oni velika vojna i svetska sila. Međutim, istina je na našoj strani i za nju se treba boriti i ne treba nikada odustati, pa valjda će i ta istina doći na dnevni red - kaže Marinković.
Svi predstavnici međunarodne zajednice koji su nekada bili na Kosovu, ocenjuje, znali su šta se u Račku dogodilo zaista, samo to nisu hteli ili smeli da priznaju.
- Vidite Helen Rant, ona je 2008. godine, kada joj je proradila savest i kada je pisala autobiografiju priznala je da je bila prinuđena da potpiše da se navodno desio masakr i da potvrdi Vokerovu verziju. Sama je izjavila i rekla da su među poginulima bili pripadnici terorističke bande UČK. To je sve jasno, ali njima nije cilj da istinu priznaju, to im ne odgovara - zaključila je Marinković.
