27.januara obeležava se Međunarodni dan sećanja na Holokaust. Ovaj dan ustanovljen je 1.novembra 2005.godine rezolucije UN. Tim povodom ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, otvorio je u UN izložbu pod nazivom "Jasenovac-pravo na nezaborav" poručujući da se strahote u Jasenovcu ne smeju zaboraviti. Hrvatska je na sve načine pokušala da spreči da se ova izložba održi, ali je odustala kada je lično generalni sekretar UN Antonio Guteres, odobrio postavku o ustaškim zločinima nad Srbima, jevrejima i romima.

- Ima jedna greška zbog  koje se mnogi naši upletu u zamku, a to je da ne postoji tačna procena broja žrtava. Ali minimalan broj žrtava koje je priznala i Hrvatska država jeste oko 100.000. Jasenovac je jedan od tri, četiri najveća logora u Evropi. A za najozloglašeniji logor se smatra zbog metoda ubijanja, čak i u Aušvicu nije bilo mučenja, uglavnom, u Jasenovcu su probali sve vrste mučenja kod ubijanja, ubijanje maljem, nožem, spaljivanje živih ljudi, dranje živih ljudi i tako dalje, po metodi ubijanja prevazilazi bilo koje nacističke logore - rekao je Predrag Marković, istoričar.

Milovan Pisari, istoričar, naglašava da je ovo bio jedan od logora za decu, kao i da je u ovom ustaškom logoru ubijeno oko 20.000 dece.- Jasenovac je na neki način produžetak onoga što je uspostavljeno već 1941.godine. Masovna ubijanja Srba i Jevreja su počela mnogo ranije. Komunisti su pokušali da izjednače sve i da bude kao da smo se svi zajedno bavili protiv nacista. Kao što možete da vidite nije bilo filmova o ustašama - rekao je Pisari.

Marković ističe da je na mnogim nacističkim logorima pisalo "rad oslobađa", i da su oni to videli od nacista. Ali da su oni čak i prevazišli naciste, nacisti su bili zgroženi ustašama.

- Komunisti su pokušali da izjednače sve narode i da se sve predstavi kao borba protiv nemaca. I ako ste primetili nema filmova o ustašama, vrlo su retki filmovi o ustašama - rekao je Marković.Pisari je istakao da je izuzetno važno što je ovu izložbu radila treća strana. I to da imamo jako dobre stručnjake, ali da je u suštini izuzetno bitno da postoji međunarodna dimenzija, da se ljudi i inostranstvu bave ovom temom.

- Romska himna Đelem, đelem nastala je u Jasenovcu. Napisao je čovek koji je bio u Jasenovcu.Ali moram da naglasim da je izložba je jako važan potez, da dobije međunarodnu dimenzju, bitno je kako se to predstavlja u inostranstvu i da se ljudi u inostranstvu ozbiljno bave tim pitanjem - rekao je Pisari.

Miodrag Linta, predstavnik saveza Srba iz regiona, objašnjava da pokušaj Hrvatske da spreči izložbu ne predstavlja iznenađenje i to da je posebno licemerno to što su hrvatski zvaničnici rekli da nije konsultovano spoljno poručje Jasenovac, koje inače pokazuje lažnu sliku o tome šta se dešavalo.- Suština hrvatskog  pristupa jeste da je to bio radni logor gde su doduše neki zatvorenici umrli zbog tifusa i sl. stvari. Ali da je u suštini najveći broj žrtava bio od 1941. do 1945. Imamo nespremnost hrvatskog društva da priznaju ključnu stvar da se tu desio genocid i zločin protiv čovečnosti, kao i da je 90tih godina izvršeno etničko čišćenje a sve sa ciljem stvaranja velike Hrvatske, bez Srba - reko je Linta.

On je naglasio da Hrvatska negira odgovornost o tome što se dešavalo i još dugo će to trajati, problem su dvostruki standardi evropske zajednice,  interesantno je da je to krivično delo po zakonima EU.