Danica Marinković je rekla da su se devedesetih godina na teritoriji KiM suočili sa terorizmom.

- Pripadnici terorističke bande koji su tada sebe nazivali UČK vršili su kontinuirano akt nasilja na području Kosova i Metohije. To su bile organizovane grupe koje uglavnom isplaniraju akciju koju potom izvrše, tako da smo imali toliko krivičnih dela terorizma. Država je preko nadležnih institucija radila svoj posao - rekla je Marinković.

Marinković je navela da je Služba državne bezbednosti pronalazila izvršioce i da su imali veliki broj predmeta u kojima je ona vodila istragu, u kojima su podignute optužnice, i u svim tim predmetima donete su osuđujuće presude.

- Žrtve u tim terorističkim napadima u početku su najviše bili pripadnici policije, potom vojske, a onda civili. Bilo je srpskih i alabanskih žrtava. Albanske žrtve bile su one koje nisu prihvatale program UČK i koje nisu htele da se dohvate oružja, a radile su u državnim institucijama. Tako smo imali ubistvo poštara, ubistva odbornika, ubistvo radnika iz „Srbija šume“ . Oni su bili mučki ubijani, a to je zastrašivanje, da bi se stvorila psihoza straha i nesigurnosti - ističe Marinković.

Oni su želeli da kod srpskog naroda izazovu nesigurnost da bi napustili prostor KiM, rekla je Marinković i dodala da su akcije izvodili i iz zasede.

- Dešavalo se da smo u danu po dva tri puta izlazila na teren da bi uradili uviđaj na licu mesta i prikupili dokaze. Puno izvršilaca je pronađeno i procesuirano. Ostao je veliki broj predmeta gde sam ja išla na uviđaj, gde su ubijeni tako što je iz zasede pucano na putničko vozilo - naglasila je Marinković.

O slučaju Račak Marinković je rekla da je Vilijam Voker sam, bez ikakve dozvole, otišao, iscenirao neistinu i izašao u javnost sa izjavom da se tamo desio masakr i da je policija ubila nedužne civile.

- Kada sam ja otišla na uviđaj na lice mesta tela su sigurno premeštali. Mi smo tela našli u džamiji u sred sela, a pre toga su tri puta pucali na nas. Bukvalno su otvarali oružanu paljbu da nas spreče da uđemo u Račak, čak su i predstavnici i zamenici Vokerovi na mene vršili pritisak i pretili mi da ako uđem u Račak da će da me isporuče Hagu. Ja sam pitala ko može da me spreči ako su nedužni civili stradali, rekla sam da idemo zajedno. Krenuli smo zajedno trećeg dana. Tu su bili mediji, televizija, tri Vokerova saradnika. Pronašli smo veliku količinu oružja - prisetila se Marinković.

Marinković je rekla da su pronašli kamion naoružanja, rovove. Da je u rovovima bio veliki broj čaura, i da se tamo vodio rat. Svako telo je pregledano, obeleženo i fotografisano. Tela su prebačena u Institut za sudsku medicinu u Prištini da se izvrši obdukcija.

- Mi smo se tada borili da utvrdimo istinu i da budemo objektivni. Prihvatali smo svaki vid saradnje, u odnosu na ponašanje današnjih institucija u Prištini kada je u pitanju ubistvo Olivera Ivanovića. Kada su krenuli da rade obdukciju u Račku ja sam formirala tim od naših eminentnih stručnjaka Sudske medicine, patologa i onda se pojavio sa zahtevom finski tim koji je bio zajedno sa Vokerovom misijom na području KiM koji je podneo zahtev da i oni učestvuju u postupku obdukcije. Ja sam to dozvolila. Oni su zajedno doneli zaključak da su lica stradala u džamiji stradala u borbi. To je bio klasičan primer sukoba između policije i terorista - istakla je Marinković.

Perović je na pitanje Specijalnog suda rekao da smo jedino mi sa našeg područja revnosno sva upustva koja su došla sa zapada radi osnivanja i posebnog odeljenja za procesuiranje ratnih zločinaca i tužilaštva za ratne zločine.

Srbi koji su bili optuženi da su 14. maja 1999. godine u Ćuškoj kod Peći procesuirani su na osnovu rekla-kazala, rekao je Perović.