Na tim izborima odlučićemo kuda, kako i s kim dalje. Hoćemo li napred ili nazad. Hoćemo li ozbiljnu državu ili tajkunski paradržavni provizorijum dosističkog tipa u kakvom smo živeli do 2012. godine. Hoćemo li nezavisnu i slobodnu Srbiju ili vazalnu zemlju kojom se 'na dugme' vlada iz Brisela i Vašingtona.

Izbori u Beogradu ni slučajno nisu lokalni, ti izbori su najvažniji nacionalni izbori od 2012. godine naovamo

Šta kažete? Preterujem? Na lokalnim izborima odlučuje se samo o kanalizaciji, gradskom prevozu, vrtićima i školama? Jeste, sve je tako, ali ipak uopšte nije. Jer, ako su predstojeći beogradski izbori samo 'komunalni' i samo 'lokalni', pa šta onda na njima traže Đilas, Janković i Jeremić? Da neće, može biti, NATO Vuk Pozderac Jeremić lično da se bavi proširenjem kanalizacione mreže na Banovom brdu, da neće Saša Janković svojeručno da reformiše 'Gradsku čistoću' ili je, šta vi mislite, tajkunu Draganu Đilasu baš tako jako stalo do dečijih vrtića?! Konačno, ako su u martu samo izbori za Beograd, pa šta zaboga na njima i oko njih traži Miroslav Mišković?! Otkud to da gazda "Delte" lično poziva lidere opozicije i nudi keš ne bi li ih sve ugurao u jednu kolonu protiv Vučića?!

Ako su predstojeći beogradski izbori samo 'komunalni' i samo 'lokalni', pa šta onda na njima traže Đilas, Janković, Jeremić i Mišković?

Šta rekoste? Da, istina je, lista SNS nosi ime Aleksandra Vučića, al' na toj listi nema Vučića. Njegovo ime je tu samo da bismo razumeli. Da izbori u Beogradu ni slučajno nisu lokalni, da su ti izbori najvažniji, nacionalni izbori od 2012. godine naovamo.

Nemojte imati nikakve sumnje, ako u martu u glavnom gradu kojim slučajem pobede Đilas-Janković-Jeremić udruženi sa Šapićem, Šutanovcem i ostalim dosističkim liderčićima, istog trenutka imaćemo krizu vlasti na svim nivoima. Žuti, nažalost i dalje brojniji mediji, jedva će dočekati priliku da ospore legitimitet vlasti SNS i predsednika Vučića u republici; stranci će aktivirati sve svoje "spavače" na svim stranama i svim nivoima, pa i one u vrhu vladajuće koalicije; tajkuni, od kojih je Mišković samo jedan, neće žaliti prljavog keša; jednom rečju - u roku od 15 dana imaćemo opšti haos u kome finansijski nikad moćniji i od stranaca nikad podržaniji "drugosrbijanci" neće prezati ni od nasilnog, uličnog, krvavog scenarija ukrajinskog tipa.

I zato, da li me pratite, mnogo je važno da razumemo da na martovskim izborima ne glasamo i ne odlučujemo samo o Beogradu, mada su realno rezultati trogodišnje gradske vlasti Siniše Malog više nego dobri. Ne! Na tim izborima odlučujemo o budućnosti čitave države, o sudbini svakoga od nas, svakog našeg deteta, svakog našeg unuka. Onaj ko to ne razume, onaj ko pomisli da je u martu moguće ne glasati ili se sprdati glasanjem za Belog ili Karleušu, e taj će se, bojim se već oko Vaskrsa, najkasnije 1. maja, gorko pokajati.