- Vezivanje obračuna crnogorskih mafijaša u Beogradu za smene u srpskoj policiji je mešanje uzroka i posledice. Uzroci koji su doveli do obračuna među crnogorskim kriminalnim klanovima nemaju nikakve veze sa Srbijom, a još manje sa srpskom policijom - rekao je Dragišić.

On je za Tanjug, govoreći o obračunima crnogorskih kriminalnih klanova i kritikama na račun policije ali i optužbama o povezanosti kriminalaca sa nekim iz vlasti podvukao da u srpskoj kriminalističkoj policiji rade inspektori sa ogromnim iskustvom i brojnim uspesima iza sebe i da nema nikakve sumnje da će uspešno rešiti i ova krivična dela i ubice privesti pravdi.

- Ko sumnja nudim mu opkladu - dodao je Dragišić.

- Nema sumnje da se organizovani kriminal uvek oslanja na određene strukture u državi, ali ono u šta nema nikakve sumnje je postojanje jasno izražene političke volje srpskog državnog vrha da se obračuna sa organizovanim kriminalom, kao rezultat toga imamo znatno smanjenje broja svih krivičnih dela, a posebno onih iz oblasti organizovanog kriminala - ukazao je Dragišić.

On je rekao i da po procentu rasvetljenih krivičnih dela srpska policija spada u sam evropski vrh, što je, pored vrhuske stručnosti, i posledica "određenih ruku" koje su profesionalni policajci dobili od političkog vođstva države i prekidanja prakse da visokopozicionirani političari štite kriminalce.

- Danas imamo između tri i pet ubistava godišnje koje bi smo mogli nazvati "mafijaškim", što je mnogo, ali je i značajan napredak u poređenju sa ranijim godinama kada smo ih imali na desetine - ocenio je Dragišić.

Kako kaže optužbe na račun srpske policije i državnog vrha, vezane za poslednje obračune crnogorskih mafijaša u Beogradu, posledica su ili nepoznavanja materije o kojoj se govori ili zle namere.

- Navođenje razloga da je posledica sukoba crnogorskih klanova u Srbiji i to što su sklonjene istražne sudije koje su davale odobrenja za prisluškivanje pokazuje i da oni ne poznaju najbolje zakon, jer istražni sudija ne postoji od 2013. godine. Od tada tužilac vodi istragu. To znači i da nije previše važno koji policajac ili inspektor rade na slučaju, kada tužilac vodi istragu. On usmerava u kom će pravcu ići određena istraga i daje naloge šta treba da se preduzme i uradi u konkretnim slučajevima - objašnjava Dragišić.

Prema njegovim rečima pitanje bezbednosti građana i borbe protiv organizovanog kriminala je državno pitanje najvišeg značaja i nije dobro kada se zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe.

- Posebno je opasno kada se građani obmanjuju iznošenjem notornih neistina i zamenom teza. Stav da se Srbija mora izboriti sa organizovanim kriminalom mora biti stav svih ozbiljnih političkih aktera, oko toga mora postojati nacionalni konsenzus. Posebno je ružno kada se iz sebičnih politikantskih razloga nipodaštavaju rezultati koje srpska policija postiže u borbi protiv svih oblika kriminala - zaključio je Dragišić.