Njegove nadležnosti u nekoliko žalbenih postupaka preduzeće Mehanizam za krivične sudove koji se takođe nalazi u Hagu.

Nataša Kandić, kordinator Koalicje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i osnivač Fonda za humanitarno pravo, smatra da je Hag sigurno doprineo miru i da, kako kaže, da nije bilo Tribunala ona veruje da bi smo ovde još uvek imali ratove, sukobe, borbe za teritoriju, stalno raseljavanje, deportacije.

- Imali bi smo užas jedan. Ovako dobili smo mir. Koliko je taj mir stabilan to jedno drugo pitanje. Pravdu u u potpunosti valjda niko nije mogao ni očekivati, ali deo pravde je dobijen. Ono što je najvažnije ostavljeno nam je to nasleđe koje nas stalno upozorava da je tu, da ga možemo koristiti za mir, za pomirenje i da sve zavisi nadalje od nas – rekla je Kandićka za Pink.

Prema njenim rečima, teško je reći šta je bilo nepravedno, ali po njenom mišljenju nekoliko slučajeva, kada je reč o donošenju tih pravnih odluka, odstupilo se drugačije nego što su to bili standardi koji su od početka bili uspostavljeni.

- Stvarno su bili na nivou utvrđivanja odgovornosti odjednom u slučajevima Ante Gotovine, generala Perišića. Imali smo potpuno drugačije standarde... Slučaj generala Gotovine i Perišić su potpuno isti gde su primenjeni potpuno drugi standardi. Čak i od najvećih stručnjaka, pravnika za međunarodno pravo mogli smo čuti tu ocenu da su te pravne odluke donete mimo pravnih razloga, da su odlučili neke političke okolnosti – dodaje Kandićka.

Nemanja Lukić, advokat, rekao je da ima potpuno drugačiji stav u odnosu na stav Nataše Kandić i smatra da Tribunal koji je osnovan 1993. godine, kada ratovi u BiH i Hrvatskoj još nisu bili okončani, trebalo je da donese mir nekoliko godina ranije.

- Na sreću mir su donele neke razumne glave koje su postojale na sve tri strane i hvala Bogu da je tako. Kada govorim o Haškom tribunalu stvari možemo govoriti o tome da li je on ostvario svoju svrhu i cilj ili nije. Svaki sud treba da donese određenu pravdu. Pravda zadovoljava i žrtve i kažnjava naravno učinioce krivičnog dela, ali kod Haškog tribunala je pitanje koji je njegov cilj bio. Ako statistički posmatramo ono što je Haški tribunal ili sud za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije odradio onda dolazimo do zaključka da je to u stvari prevashodno bio sud koji je trebalo da kazni Srbe kao učinioce najvećih zločina i da Srbe negde pokaže kao narod koji je inicirao rat, koji je imao neku svoju politiku takozvane Velike Srbije, koja je i u Haškom tribunalu onako svesrdno gurana kao osnovna politika i osnovni razlog nastanka ratova – rekao je Lukić i dodao:

- A ta statistika nam kaže da je od 161 optuženog u Haškom tribunalu 109 bilo Srba. Ako pogledamo sad strukturalno, tih 109 lica videćemo da su to predsednici Republike Srbije odnosno Jugoslavije Slobodan Milošević, Milan Milutinović da su to svi generali koji su praktično vodili srpske vojske na teritoriji bivše Jugoslavije, da su to predstavnici vojnog i političkog vrha Republike Srpske i da su to predstavnici vojnog i političkog vrha Srba u Hrvatskoj. Nijedan političar iz redova hrvatskog naroda, kad govorimo o političaru govorimo o nekom visoko rangiranom političaru, nije optužen niti osuđen u Hagu. A 33 Hrvata je optuženo u Hagu. Kada su u pitanju muslimani, sada Bošnjaci, njih je optuženo ukupno devet, niko od političkog vrha, nego su to bila lica koja su neposredno vršila zločine. I ako tako pogledamo Haški tribunal onda svakako ne možemo govoriti o pomirenju.

On ističe da Tribunal nije doprineo pomirenju govore i reakcije u svim država koje su učestvovale u ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

- Sve države imaju uglavnom negativan stav prema Haškom tribunalu – ističe Lukić.

Ivana Marić, politička anlitičarka, rekla je da je u BiH nezgodna situacija, jer sva tri naroda koja su učestvovala u ratu moraju da žive zajedno, a da ne mogu pored presuda kakve su donete u Hagu.

- Sud u Hagu je predugo trajao i mislim da bi postigao veći efekat da je trajao nekih par godina i da se to završilo. Niko nie promenip svoje stavove, niko nije promenio svoje viđenje dešavanja u BiH, Srbiji ili Hrvatskoj. Ali donete su neke bitne činjenoice koje trebamo da pošzujemo i to je jedna prednost suda u Hagu. To je jedno nužno zlo, jer lokalni sudovi nisu bili u stanju da završe taj posao – rekla je Marićka i dodala da narodi nisu činili zločine, već su to radili pojedinci i oni moraju da odgovaraju za to što su uradili.