Bivši vođa OVK u Hagu je svojevremeno govorio da nije postojalo nikakvo vađenje organa. Međutim, svedoci su istakli da pred nalazima Dika Martija, koji je sve to utvrdio, niko nije mogao da zažmuri.
Bivši komandant tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači, koji je optužen za zločine nad Srbima na Kosovu, pred sudom u Hagu negirao je da je OVK 1999. trgovala ljudskim organima zarobljenika, ali je otišao i toliko daleko da je kazao da nije ni postojala "žuta kuća", gde su Srbima vađeni organi i potom prodavani u inostranstvu!
Ovakvo izvrtanje činjenica je opasno, niko u svetu nije mogao da zažmuri pred izveštajem bivšeg specijalnog izvestioca Evropske komisije Dika Martija, koji je utvrdio da je bilo trgovine organima.
Bez obraza
- Međunarodna zajednica me je obavestila da je Specijalni sud od suštinskog značaja da bi se ti mračni navodi o trgovini organima koji se prepisuju Kosovu pobili. Svetu je sada poznato da nije bilo trgovine organima, "žuta kuća" nikada nije ni postojala, a ni OVK ni ja nismo krivi za ono šta nam se pripisuje - rekao je Tači svojevremeno u Hagu.
On je potom osporio i navode iz izveštaja Dika Martija da su OVK i on lično bili umešani u trgovinu ljudskim organima, pa je takve tvrdnje okarakterisao jezivim.
Međutim, nije samo Marti utvrdio da je bilo trgovine organima otetih Srba na Kosmetu. O tome je u svojoj knjizi pisala i bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona je u njoj iznela podatke da je 1999. saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slati u inostranstvo i potom distribuisani u klinike širom Evrope.
I istraga koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine pokazala je da su hirurški zahvati nad žrtvama trgovine organima izvođeni u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Kako se navodi, za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni "Bajram Curi", dom zdravlja u jednoj fabrici u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burel i privatna kuća adaptirana u bolnicu u blizini mesta Tropoja, takozvana "žuta kuća". Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva, koji se nalazi u pograničnom delu između Kosova i Albanije, gde je jedan kraj tunela na Kosovu, a drugi u Albaniji.
Foto: TV Pink Printscreen
Monstruozno
Bivši istražni sudija Danica Marinković rekla je nedvosmisleno da ima dokaza da je "žuta kuća" postojala, kao i da ima svedoka koji su živi i koji mogu to da posvedoče.
- Strašno je šta se tamo dešavalo. Tači ima pravo da se brani i da kaže šta hoće, ali je sramno da kaže da ta kuća uopšte nije postojala. Pa gde je savest za porodice žrtava? Ali kada je na tako monstruozan način mogao da čini takve zločine, šta očekivati od njega. Nadam se pak da će svedoci da istraju i da će tužilaštvo da ih sačuva kako bi mogli sve da kažu i da se donese osuđujuća presuda Tačiju i ostalima, jer ono što su oni činili zaista je strašno - kazala je ona.
Cenovnik organa Srce 300.000 maraka, 60.000 bubreg
Takozvana žuta kuća, koja se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije, danas je bele boje i u njoj žive članovi porodice Katuči. Osim što su negirali da je njihova kuća ikada bila mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi, negirali su i da je kuća ikada bila žute boje, ali su istražioci ispod sadašnje bele fasade pronašli tragove žute. Takođe, u kući su pronađeni i tragovi krvi. Kurir je prošle godine objavio svedočenje Albanca, svedok-saradnika u slučaju trgovine organima, koji je otkrio da su organi Srba otetih na Kosovu krajem devedesetih godina prodavali na crnom tržištu i do 300.000 maraka za srce, 60.000 maraka za bubreg, a 10.000 maraka je bilo pet litara krvi.
Skandalozna odbrana u Hagu Krasnići sve svalio na Beograd
Bivši portparol OVK Jakup Krasnići kazao je juče pred Specijalnim sudom Hagu - gde je pre nekoliko dana počeo proces protiv njega i još tri lidera nekadašnje OVK Hašima Tačija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija, pod optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom 1998. i 1999. godine - da se oseća "ukaljanim" ovom optužnicom, a potom je izneo optužbe na račun Beograda. Krasnići je naveo da je njegova uloga kao portparola bila da OVK predstavi kao dobro organizovanu strukturu.
- Optužnica Specijalnog suda za ratne zločine me je više povredila od zatvora i torture iz Srbije. Čitav život svedočio sam genocidnom ponašanju Srbije. Jugoslovenska propaganda o bratstvu i jedinstvu prikriva pakao i nasilje koje su trpeli kosovski Albanci. Ne stidim se što sam plakao kada sam video sve pobijene članove porodice Jašari iz Prekaza. Povode za rat i napade smišljali su Srbi sa namerom da okrive Albance. Odluku o seriji zločina nad Srbima na Kosovu doneli su Milošević i njegov strateški štab. Odlučeno je da Služba državne bezbednosti izvrši nekoliko terorističkih napada za koje bi se okrivio OVK. To je dokaz da iza ubistava svake etničke grupe na Kosovu stoji beogradski režim - rekao je Krasnići tokom iznošenja odbrane. J. P.
