Kuburović se sa Bramercom sastala uoči sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa kojim je razgovarala o 24. Izveštaju o radu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je ujedno i poslednji izveštaj o radu ovog tela.

Bramerc je naveo da reakcije koje su došle iz Hrvatske povodom izrečene presude u "slučaju Prlić", nisu naišle na pozitivnu reakciju, kako Haškog tribunala, tako i Evropske unije, ističe se u saopštenju Ministarstva pravde.

On je u razgovoru ponovo naglasio da Haški tribunal nije procesuirao i donosio presude protiv određene države ili njenog naroda, već u odnosu na konkretne pojedince.

Bramerc je ukazao i da je neophodan nastavak saradnje država sa Rezidualnim mehanizmom, koji je preuzeo neokončane postupke Tribunala.

Ministarka Kuburović je istakla da je Srbija od početka rada Tribunala bila posvećena procesuiranju ratnih zločina, kako pred samim Haškim tribunalom, tako i pred domaćim pravosudnim organima.

Kuburović i Bramerc su se usaglasili da je i posle skoro dve i po decenije ostalo više stotina nerešenih slučajeva ratnih zločina koji treba da svoje epiloge nađu u okviru domaćih pravosudnih sistema država, te da je neophodna bliska saradnja među državama regiona.

Ministarka pravde je rekla da je Srbija usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina i prateći akcioni plan, kao i da je u septembru formirano radno telo koje će pratiti implementaciju mera iz ovih strateških dokumenata.

Ona je naglasila da Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji vodi postupke protiv počinilaca najtežih dela protiv čovečnosti bez obzira na njihovu nacionalnost i etničku pripadnost, što nije slučaj kod ostalih država bivše SFRJ.