Arne Sanes Bjornstad ambasador u Beogradu kaže da su mogući dobri odnosi i sa Rusijom i sa Zapadom!
Građani i građanke Srbije treba da odluče kakav odnos žele da imaju sa Kosovom, a na Srbiji i Kosovu je da se dogovore ili ne dogovore oko rešenja. Biće korisno i ako unutrašnji dijalog o Kosovu samo iznese činjenice na svetlost dana. To podrazmeva podatke o stanovništvu, trgovini, ljudima koji putuju na relaciji Srbija - Kosovo...
Ovo, u razgovoru za "Novosti", poručuje Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, komentarišući dijalog između Beograda i Prištine. Ističe da se demokratska odluka o budućem odnosu mora bazirati na činjenicama, a ne na mitovima.
- Lično se nadam da će dijalog dovesti do normalizacije odnosa imeđu Srbije i Kosova. To će dovesti do privrednog razvoja i otvoriti nova radna mesta za ljude koji žive u obe zemlje.
- Naši zvaničnici ukazuju na to da su pritisci nekih zapadnih država u vezi sa Kosovom veliki... Tvrde da je posredi i antiruska histerija. Da li su pritisci pravi način da se vodi diplomatija?
- Kao i rasprava o stolicama, debata o pritiscima Rusije i "antiruskoj histeriji" je udaljavanje od teme. Srbija je potpuno slobodna da ima spoljnu politiku kakvu želi, ali ako želi da postane članica EU, onda se mora pridržavati uslova za članstvo i pokazati državama članicama da se ponaša u skladu sa njihovim očekivanjima. Srbija treba da izgradi poverenje da je pouzdan partner EU. Tvdrnja da se nikad neće prihvatiti neki delovi zakonodavstva EU svakako ne idu tome u prilog. To, dakle, nije pritisak već samo navođenje očiglednog, čak i ako neki to ne žele da vide.
- Kada je reč o Kosmetu, Srbija je razočarana dvostrukim aršinima Brisela koji su do punog izražaja došli nedavno, kada je Katalonija proglasila nezavisnost.
- Svaki takav slučaj treba zasebno posmatrati. Međunarodno pravo nam daje smernice, ali to nije matematika sa apsolutno tačnim ili netačnim odgovorima. Situacija na terenu, put koji je vodio do deklaracije o nezavisnosti i slično... Ima tu dosta elemenata koje treba uzeti u obzir. Kada je reč o Kataloniji, izgleda da postoji konsenzus u svetu da uslovi za priznavanje referenduma i deklaracije o nezavisnosti nisu ispunjeni.
- Smatrate li da se pojedini amabasadori previše mešaju u unutrašnju politiku Srbije i izlaze izvan okvira svog manadata?
- Svi mi radimo svoj posao i predstavljamo interese naše zemlje i neki od nas iskreno žele da pomognu Srbiji. Nadam se da se prijateljski savet ne tumači kao mešanje.
- Da li je moguće istovremeno imati dobre odnose sa Amerikom, biti član EU i imati dobre odnose sa Rusijom?
- Kao zemlja članica NATO, Norveška ima odlične odnose sa SAD i pridružila se EU u sankcijama protiv Rusije, iako nije članica Unije, ali, s druge strane, neguje dobrosusedske odnose sa Rusijom, sa kojom sarađuje na više polja. Ne vidim razlog zašto bi članstvo u EU pravilo razliku.
- Da li će Srbija, ipak, morati da prilagodi spoljnu politiku Briselu i distancira se od Rusije?
- Ovde nije reč o Rusiji, već o prihvatanju uslova za priključenje organizaciji kojoj Srbija kaže da želi da se priključi. Ako Srbija želi da postane članica, onda mora poštovati njena pravila i politike, što pokazuje i solidarnost sa zemljama članicama ili bar spremnost da se ponaša kao zemlja članica. Ako Srbija želi da uđe u EU, bilo bi dobro da uzme u obzir interese zemalja članica i da radi kao što se očekuje od zemalja članica. Potrebno je da Srbija izgradi poverenje kao zemlja - verni partner.
- Norveška nije članica EU, ali jeste članica NATO. Srbija želi obrnuto - da bude u EU, ali ne i u NATO. Da li je to moguće?
- Švedska, Finska, Irska, Austrija - sve su one članice EU, ali ne i NATO, tako da je odgovor svakako da.
- Vaša zemlja je dva puta na referendumu odbila članstvo u EU... Da li ćete jednog dana postati članica Unije?
- Budućnost će pokazati da li će se Norveška priključiti EU ili ne, ali sam siguran da će se Srbija priključiti pre Norveške. Srbija će mnogo dobiti članstvom u pogledu privrednog i društvenog razvoja.
- Premijerka Brnabić boraviće u Norveškoj 21. i 22. novembra...?
- Poseta premijerke Brnabić Norveškoj će ojačati našu saradnju i politički dijalog, a možda će čak i dati novi impuls našoj saradnji u oblasti digitalizacije, e-uprave i bezbednosti na internetu. Veoma sam zadovoljan dobrom saradnjom i dijalogom koji imamo sa premijerkom i njenim ministrima. Odnosi između Srbije i Norveške su donedavno bili bazirani na emocijama. Trgovinska i politička saradnja, kao i kulturna razmena, bile su slabe. Međutim, danas je "Telenor" jedna od najvećih kompanija u Srbiji, a Norveška se, pored Italije, SAD, Nemačke i Austrije, svrstava u pet glavnih stranih investitora u Srbiji, prema podacima srpske Razvojne agencije.