Sve je počelo kada je Zoran Živković, bivši premijer Srbije i bivši član Demokratske stranke pročitao da Vladimir Pavićević, bivši član sadašnje Živkovićeve stranke („Nove stranke“) podržava ideju da bi Dragan Đilas mogao da dobije SNS na beogradskim izborima ukoliko bude na čelu „opozicionog bloka“.

Da od tog imaginarnog „bloka“ nema ništa odmah je potvrdio i sam Živković svojim tvitom:

Propali docenti i politički nadničari nisu ništa novo niti neuobičajeno za opoziciju, a zašto je to tako, može se pročitati, između ostalog, i u "receptu" Dragana Šutanovca koji je objasnio profil prosečnog pristalice Demokratske stranke:

Moguće je da je Šutanovcu zasmetao tekst o propadanju DS-a koji se vezuje i za njegovo ali i za ime njegovog imenjaka, nesuđenog vođe nepostojećeg opozicionog "saveza".

Doduše, propadanje Demokratske stranke, nakon godina iživljavanja nad Srbijom i srozavanja države u ekonomskom i svakom drugom smislu, nema samo po sebi neku težinu, osim, možda, osećaja olakšanja kod građana koji su na svojoj koži istrpeli "uspon" iste stranke.

Da i moralni sunovrat pojedinih opozicionih stranaka ne bi ostao "skriven" potrudila se i vatrena poklonica Saše Jankovića, još jednog kandidata da okupi "jedinstvenu" opoziciju koja otadžbinu gleda na vrlo "specifičan" način:

Samo još da objasni na koje crve je mislila. S obzirom da ih je dvojica, da li će jedan povesti nepostojeći opozicioni "blok"? Ili će pokušati da, zajedničkim snagama, vrate Srbiju u mesto koje smatraju otadžbinom?