Linta je u izjavi za javnost naveo da Hrvatska odbija preuzete obaveze iz Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji iz 2011. godine koji se odnosi na poboljšanje položaja srpske zajednice, procesuiranje svih ratnih zločina i razvoja krajiškog područja.

Linta ocenjuje da je posle sramne odluke Haškog tribunala ( 2012.) kada su oslobođeni Gotovina i Markač i ulaska Hrvatske u Evropsku uniju (2013.) došlo do drastičnog pogoršanja položaja Srba, povećanja etnički motivisanih incidenata, jačanja procesa rehabilitacije NDH, prestanka suđenja hrvatskim zločincima i ogromnog smanjenja sredstava u budžetu za obnovu srpskih kuća, infrastrukturu i ekonomski razvoj.

Takođe, Linta ističe da Hrvatska već 13 godina odbija dijalog o sprovođenju Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji pod nazivom "Privatna svojina i stečena prava".

U navedenom aneksu jasno piše da će svim građanima biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31.decembra 1990. godine a svi ugovori koji su sklopljeni za vreme rata pod pritiscima i pretnjama biće proglašeni ništavnim.

Bečki sporazum o sukcesiji stupio je snagu 2004. godine nakon ratifikacije u parlamentima država naslednica bivše Jugoslavije.

Po međunarodnom pravu i po ustavu Hrvatske Bečki sporazum o sukcesiji ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

- Jasno je da Kolindu Grabar Kitarović ne zanima ni međunarodno pravo niti Ustav Hrvatske jer vodi politiku cementiranja etničkog čišćenja Srbije i rehabilitacije zloglasne NDH - smatra Linta.

Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je u subotu da je nesporno da postoji dobra volja i nje i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se konačno krene u rešavanje otvorenih pitanja između dve zemlje.

- Mislim da smo i u Hrvatskoj i u Srbiji svesni kako još ne možemo govoriti o prijateljstvu između dve države. Međutim, nepobitno je da postoji dobra volja i s moje i sa strane predsednika Vučića da konačno krenemo u rešavanje otvorenih pitanja - rekla je Grabar-Kitarović u intervjuu za "Jutarnji list".