Ona je na svom Tviter nalogu rezimirala Jankovićev intervju, ocenivši da u tom intervjuu NIN-u, u kojem pozerski okreće svoju pozadinu građanima još jednom je lider PSG, potvrdio da je okosnica njegovog politikanstva govor mržnje, destrukcija i netrpeljivost. Briga njega za građane, jer egocentrik uvek sebe stavlja u centar sveta.

Ako malo dublje analiziramo, doćićemo do zaključka da je smrt i uništenje nešto što se Jankoviću stalno vrzma po glavi. Kakva je spona između Čaušeskua, Nerona i Sokrata? Evo kakva...Rumusnki premijer je pogubljen, Neron je izbršio samoubistvo, Sokrat je sam izvršio smrtnu kaznu popivši otrov. Postavlja se pitanje, da li je Janković uopšte svestan svojih postupaka, i šta je želeo da poruči građanima Srbije?

Ona dalje u tekstu piše:

Zastrašujuće i zabrinjavajuće misli se tom čoveku motaju po glavi, neskrivena i surova mržnja otkriva stranu njegove ličnosti.. Uostalo, svi njegovi javni nastupi obeležile su najteže reči: dželati, tamnice, vilajeti, groblje, žrtve, strah... pa i poslednje u intervjuu NIN-u, poređenje predsednika Srbije sa Neronom, pominjanje Čaušeskua, govori o njegovom stanju neprijateljstva i nagunu na zlo. Poziv na nasilje lažnog zaštitnika i lažnog borca za demokratiju, morbidne i uznemirujuće izjave u kojima su sadržani smrt i uništenje, mračne teme, teške i zastrašujuće reči neshvatljive za običnog čoveka, jasno ukazuju da Jankoviću mržnja čini zadovoljstvo.

Takođe se pita kako drugačije tumačiti opsesiju i konstantnu fokusiranost na Aleksandra Vučića? Janković koji sebe umišljeno vidi kao spasitelja, i mržnja koju u kontinuitetu potpiruje i inspiriše prema Aleksandru Vučiću i SNS-u, upravo izaziva agresiju i nasilje.

-Janković u intervjuu NIN-u kaže: -Dobio sam savet iz jedne ambasade da napustim zemlju na tri godine. Ali ovaj košmar trajaće graće - Prvo koja to ambasada sugeriše Jankoviću šta treba da radi? Drugo, šta je mislio kada je rekao da će košmar trajati kraće? Da li Janković zna da je košmar neprijatan san koji izaziva negativne emocije mozgra, a najčešće strah, horor, ali i očaj, anksioznost i veliku tugu? - zapitala se na kraju teksta Popović Ivković.