Johanes Han istakao je da su građani Srbije na dobrom putu i da će oni na kraju birati budućnost Srbije sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je izabrao državništvo i liderstvo. Komesar je naveo i to da očekuje da će Srbija do kraja godine otvoriti još dva poglavlja, a politiku opozicije okarakterisao je kao crno-belu.

Do naših građana je stigla informacija da Srbija neće postati član Evropske Unije pre 2025. godine. To stoji u pismu koje je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker poslao evropskim institucijama. Stalno se spekuliše oko datuma ulaska pa je moje prvo pitanje da li će građani Srbije zaista morati da čekaju još sedam i po, osam godina?

- Za početak, moram da kažem da je predsednik Evropske komisije Junker jasno rekao da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu, konkretnu evropsku perspektivu. Drugo, građani ne čekaju sedam i po ili osam godina da uđu u Uniju. Brzina kojom će se to dogoditi je na Srbiji. To nije fiksan datum, dakle može biti ranije, može biti kasnije, sve zavisi od napretka koji neka zemlja pravi ka Evropskoj Uniji. Ali ono što jeste jasno jeste da postoji evropska perspektiva.

Šta treba uraditi da bi se ubrzao proces integracije Srbije u Evropsku uniju?

- Mora da postoji i dalja jaka posvećenost, ne samo lidera u vladi nego i u parlamentu, civilnom društvu pa i u medijima jer i oni na neki način utiču na javno mnjenje. Važno je reći ljudima koji su benefiti članstva u Evropskoj Uniji. Građani Uniju shvataju kao nekakav blok koji stalno nešto zahteva - reforme, reforme, dok drugi ništa ne traže, govore to je dobro, razumemo vašu poziciju ali važno je da se razume da to što mi instistiramo na reformama jeste u interesu građana Srbije. Nije u pitanju udovoljavanje evropskim zvaničnicima, to je poboljšanje uslova življenja, porast dobrobiti građana, više šanse za zaposlenje. Početak pregovora o priključenju Srbije odmah je uticao na povećanje investicija ne samo evropskih firmi jer to podrazumeva veće poverenje investitora u pravni sistem zemlje. I to je nešto što se računa i što je konkretna korist za građane. Treba govoriti ljudima šta su koristi i druga stvar koji želim da kažem, jeste da je važno imati obučene i osposobljene ljude u različitim ministarstvima da pregovaraju sa nama o svim tim pitanjima i da uđu u sam proces. To je nešto što se mora reći.

Srbija je otvorila deset poglavlja, od kojh su neka privremeno i zatvorena. Da li je moguće otvoriti još neka poglavlja tokom ove godine?

- Ja sam potpuno ubeđen da ćemo otvoriti dva do tri poglavlja ove godine. Ali da ponovim - otvaranje poglavlja je jedna stvar, a pregovaranje i pokretanje procesa koji su u vezi sa nekim poglavljem je nešto drugo. Za to trebamo kompetentne i iskusne ljude u samoj zemlji. I naravno, političku volju da sprovedemo neophodne zakonske promene i neophodne reforme.

Kako biste ocenili napore Vlade Srbije kada je reč o ekonomskom rastu, reformama i drugim poljama na putu ka EU?

- U tom smislu, mogu samo da pohvalim dostignuća Vlade. Ako pogledate ekonomske pokazatelje, zemlja očekuje rast, nezaposlenost se smanjuje, broj stranih investitora se dalje povećao. I za ovo mogu da kažem da je pozitivna posledica pregovora između Srbije i Evropske unije, ali takođe i posledica snažne posvećenosti Vlade neophodnim ekonomskim reformama i stimulisanju posebno privatnog sektora.

Neke opozicione partije u Srbiji Vas kritikuju zbog toga što hvalite Vladu. I kritikuju Vas lično, kažu da kad dođete u Beograd govorite o napretku, a oni se sa tim ne slažu, ne vide ga. Kakav je vaš komentar?

- Dobro, to je specifičan fenomen ovo regiona, crno-belo razmišljanje. Ili si za nešto ili protiv nečega. Ne vidiš i ne čuješ nijanse i različitosti. Ja se obično bavim stvarima koje su zabrinjavajuće. Neki samo čuju zabrinutost, a drugi samo pozitivne stvari. Tako da je slika uvek pomešana, ali nemam problem da prepoznam napredak ako ga ima, zato što je to nešto što treba da se kaže ljudima. Ali jednako tome treba biti iskren ako ima nedostataka. Naš glavni cilj je da napravimo progres, da budemo optimistični, ali da budemo među partnerima otvoreni i iskreni i da se pozabavimo stvarima. Tako da je moja molba svima da imaju objektivnu procenu situacije. To je moje razumevanje, ne samo prema Srbiji , vech takođe i prema zemljama u regionu. Možemo biti uspešni samo ako postoji jednak tretman inspirisan veoma pozitivnim stavom. Priznajem, imam veoma pozitivan odnos prema regionu i prema evropskoj prespektivi ovog regiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji. Kako vidite taj potez?

- Kao veoma hrabar, takođe u pravo vreme. Veoma je važno da se pokrene unutrašnja debata zato što je to važno za evropsku budućnost Srbije. Izabrao je državništvo i liderstvo. Mislim da je to neophodan potez. Podržavam inicijativu, ali je do građana da odlučuju o tome, da diskutuju i na kraju nađu rešenje. Mi kao Evropljani nikad ne savetujemo šta bi trebao da bude rezultat, kako bi trebao da izgleda. Za nas je važno da je ovaj proces počeo. Još jednom, mislim da je ovo veoma važno i da će veliki broj ljudi u Srbiji učestvovati.

U skladu sa time, pre nekoliko dana Kosovo je formiralo Vladu. Srpska lista na Kosovu je podržala konstituisanje institucija i formiranje Vlade. Da li je to, po vašem mišljenju, bila prava odluka?

- Video sam da formirana Vlada. Bili su izbori, koji su međunarodno priznati. Nisu bili jasni rezultati, trebalo je vremena da se formira Vlada. Moram da priznam da je dobro što je trebalo samo tri meseca, s obzirom na da je prošli put trebalo devet meseci. Mislim da Kosovo nema vremena za traćenje u pogledu potrebnih napora za reforme, koje bi trebalo da dodatno poboljšaju preformanse države. Mislim da se stvari nisu promenile od onih pre leta. Zadaci i izazovi su još uvek tu. To mora da, da tako kažem, uzme u razmatranje nova Vlada. Nadam se da su još uvek predani, da poštuju vladavinu prava i sve što je vezano za to.

Da li očekujete od premijera Ramuša Haradinaja i nove Vlade na Kosovu da će nastaviti dijalog između Beograda i Prištine u Briselu, uključujući formiranje Zajednice Srpskih Opština i drugih pitanja koja su uključena u Briselski sporazum?

- Obaveza je institucija i nadležnih organa dve države da imaju dijalog, bez obzira na to koje su Vlade. Ako je u pitanju Evropska perspektiva, svi moraju doprineti ovom dijalogu. Ne samo dijalogu, vech da se drže sporazuma, da ga implementiraju, jer se to računa. U tom pogledu, ja računam da će nova Vladu nastaviti ovaj proces, zato što je u interesu građana Kosova da imaju uspešan dijalog.

Razgovarali smo o datumu. Imam jedno pitanje u vezi toga. Zašto bi Srbija i njeni građani trebalo da budu strpljivi i šta mogu da očekuju od Evropske Unije u budućnosti?

- Sve više živimo u globalizovanom svetu. Evropa je daleko najsnažniji ekonomski blok na svetu. Najatraktivnije tržište. Mi imamo zahteve mnogih zemalja širom sveta za sklapanje trgovinskih sporazuma sa nama. Mi smo najveći investitori na svetu. Tako da mogu da kažem da smo cilj investicija iz mnogih zemalja širom sveta, najinternacionalniji smo region. Veoma konkurentni. Zbog toga i dalje možemo da proizvodimo jednu trećinu ekonomskog kapaciteta. I to sa samo šest ili sedam procenata svetske populacije. Zato imamo najbolji standard na svetu. Mi smo veoma stabilan, miroljuiv region i da kada bi se pridružili, da tako kažem, ovom bloku bila bi garancija građanima da će učestvovati u ovoj prosperitetnoj budućnosti. To nije lagan put, nema garancije, ali mislim da je interes male države bolje zaštićen u velikoj familiji. Konačno, interes svake individue je da vidi mir i prosperitet za sebe, svoju porodicu, svoju decu, unučiće. Mislim da su performanse Unije u prošlim decenijama dokazale ovaj koncept.

I za kraj pitanje o Evropskoj budućnosti. Evropska Unija se suočava sa migrantskom krizom, Brexitom i ostalim izazovima. Da li je dovoljno jaka da odgovori svim ovim izazovima i gde je evropska Unija danas?

- Ceo svet se suočava sa izazovima, zavisno od gledišta. Evropa je, da tako kažem, najmekša sila na svetu. Veoma atraktivna za ljude od spolja. Kao što sam rekao, imamo veoma visok, da ne kažem najviši standard na svetu. Mi uspostavljamo demokratiju poštujući zakone i slobodu izražavanja. Tako da je to razlog zbog kog mnogi ljudi van Evrope žele da dođu kod nas. Migracije će biti najveći izazov za ljudski rod u 21. veku. I svakako, evropski region jeste meta. Ako postoji globalna ekonomska kriza, naravno da će ona pogoditi najveću ekonomiju u svetu. Ali dokazali smo da smo se izborili sa takvim izazovima. I možemo sve to svesti na jednu jednostavnu rečenicu - Evropa je rešenje za sve ove izazove. Sve dok smo zajedno i dok smo jedan blok, sa izazovima se možemo izboriti. Jači smo kada smo zajedno, nego ako delujemo pojedinačno. Zbog toga verujem u evropsku budućnost i smatram da su nam prethodne godine pokazale koliko je Evropa jaka i otporna, i citiraću Žana Kloda Junkera - vetar ponovo duva u evropska jedra.