Da će razmatranje situacije u BiH i optužbe na račun rukovodstva Srpske za secesionizam ostati na nivou načelne rasprave ukazao je već prilikom dolaska za okrugli sto mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. On je potvrdio da će ta zemlja uložiti veto na moguće sankcije Dodiku i ukazao da je za Budimpeštu politika kaznenih mera propala, jer je samo pokrenula konfrontaciju na Zapadnom Balkanu. Sijarto je ponovio i da je jedino pravo rešenje za probleme u regionu "ubrzanje evropskih integracija" i istakao da su mir i stabilnost u regionu osnovni nacionalni interes Mađarske.

Sijarto je tako praktično "poklopio" dramatična upozorenja šefa diplomatije EU Đozepa Borelja izneta i uoči i na samom sastanku, da je situacija u BiH "kritična" i da će ministri spoljnih poslova zemalja EU morati da donesu odluku o zaustavljanju političke krize u toj zemlji.

- Nacionalistička i separatistička retorika je u porastu u BiH. Ona ugrožava stabilnost, čak i integritet zemlje. Ministri moraju da donesu odluku o tome kako da zaustave takvu dinamiku u BiH i izbegnu da se zemlja raspadne na delove - poručio je Borelj.

Oštar prema Dodiku bio je i austrijski šef diplomatije Aleksandar Šalenberg, koji je poručio da BiH i Balkan "ne smeju da postanu igralište za aktere izvan Evrope". On je ocenio da Dodik i zvaničnici Srpske daju izjave u kojim se, kako kaže, "igraju integritetom BiH", što je "neprihvatljivo".

Nešto umereniji bio je irski šef diplomatije Sajmon Koveni, koji je rekao da EU želi da se usaglase i sprovedu pune reforme izbornog zakonodavstva u BiH, kako bi se pomoglo da se održi glasanje koje će omogućiti formiranje funkcionalnih organa vlasti.

I šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman izneo je stav da izbori u BiH po sadašnjem sistemu ne bi doneli ništa dobro, već bi samo produbili krizu. On se založio za izbornu reformu koja će zadovoljiti sva tri konstitutivna naroda.

Dok je još trajalo okupljanje ministara spoljnih poslova, u diplomatskim krugovima pojavile su se informacije da nikakvih konkretnih zaključaka neće biti. Navodno su i predstavnici Hrvatske, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Grčke i još nekih država tražili da im se obrazloži svrsishodnost sankcija, odnosno da li bi imale željeni učinak.

Inače, u zvaničnoj najavi ministarskog okupljanja u Briselu, navedeno je da će ministri razmotriti najnovija dešavanja u BiH, uključujući "secesionističke poteze Srpske", bojkot državnih institucija, kao i tekuću ustavnu i izbornu reformu u zemlji.

U dokumentu pripremljenom u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi za ministarsku raspravu o BiH navodi se da bi Savet EU 21. februara trebalo da razmotri i moguće uvođenje sankcija kao "poslednje mere" za rešavanje političke krize u BiH.

- Ukoliko se realizuje jednostrano preuzimanje nadležnosti države od strane RS, moraju se razmotriti individualne restriktivne mere (zamrzavanje imovine i zabrana putovanja). Sankcije se mogu uzeti u obzir i u slučaju drugih aktivnosti koje predstavljaju pretnju po zemlju - navedeno je u ovom dokumentu.

Odluke u EU, uključujući i nametanje restriktivnih mera, donose se konsenzusom svih država-članica. S obzirom na nepostojanje jedinstvenog stava oko "kažnjavanja" Dodika kako bi se smirila kriza u BiH, Brisel se još nije priključio sankcijama koje su srpskom članu Predsedništva BiH i pojedincima iz RS nametnule SAD.

Prošle nedelje je i Evropski parlament pozvao vrh EU da uvedu sankcije Dodiku, a čule su se i najave da bi zemlje-članice EU pojedinačno mogle da nametnu restriktivne mere. Traže se i mehanizmi da se "zavrne" finansijska pomoć RS i da se ta odluka donese kroz druge organe EU - na primer da Evropska komisija uskrati pomoć za određene projekte - a ne na Savetu EU, gde je potrebno da se slože sve članice.

AKO NAS KAZNE, KOČIMO PROJEKTE

Ako Savet EU donese odluku da uvede sankcije Srpskoj, nećemo dati saglasnost ni za jedan razvojni projekt u Federaciji BiH - bio je u ponedeljak jasan Dodik. On je nakon sednice Predsedništva SNSD rekao da ova stranka insistira na primeni Ustava i da neće prihvatiti nijednu vrstu sankcionisanja, ako do toga dođe.

Komentarišući izjavu šefice diplomatije Nemačke Analene Berbok da treba uvesti sankcije Srpskoj, Dodik je rekao da njena politika neće biti podržana i da "tačno zna broj zemalja EU koje se nisu uključile u to što ona traži".

Autor: