Rusija nije dovodila u pitanje primenu Minskog sporazuma, već je problem bio na ukrajinskoj strani koja je smatrala da njegova dosledna primena podrazumeva neku vrstu zacementiranog stanja i federalizaciju Ukrajine, objašnjava za Pink prof. dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, komentarišući ukrajinsko-rusku krizu.

Kijevu, kaže Kajtez, mirna i alternativna rešenja ne odgovaraju, jer su imali ideju da po modelu hrvatske “Oluje” očiste teritoriju od separatista i da, uz zapadnu podršku, pokušaju da vrate Krim.

- Međutim, stvari nisu uporedive, jer je reč o jednoj velikoj Rusiji, vojnoj supersili. Mi u suštini ovde imamo globalni sukob atlantizma i evro-azijskog prostora, odnosno sukob između unipolarnog i multipolarnog sveta koji nezadrživo dolazi. U geopolitici to je sukob između talasokratije i telurokratije – kaže Kajtez.

Zapad, ocenjuje Kajtez, radi na ometanju uspona Kine i Rusije.

- Radi se o važnom, planetarnom nadmetanju, sukobljavanju dve koncepcije uređenja sveta. U tom smisli, Ukrajina je u epicentru dešavanja – kaže Kajtez.

Vlade Radulović, vojno-politički analitičar, kaže da je Ukrajini otet deo teritorije, te da je ovo obaveza reći, budići da Ukrajina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

- Mnogo se tehnike gomila u tom delu sveta, a priča o Minskom sporazumu koji nije zaživeo, ne tiče se samo pokušaja federalizma, već se tiče blokade daljeg rada ukrajinskog parlamenta – kaže Radulović za “Novo jutro”.

Suština je, ističe on, kompromis do kojeg mora doći.

- Mene posebno zabrinjava to što je, na osnovu ruskih izvora, Rusija uz granicu sa Ukrajinom rasporedila tešku artiljeriju, a prema informacijama Rojtersa, dopremili su i određene količine jedinica krvi za vojnu bolnicu koja se nalazi uz granicu sa Ukrajinom. Da li ove dve stvari nešto znače ili ne, ne znam, ali mi se ne sviđaju – kaže Radulović.