Dabić u saopštenju podseća da je Dušan Nikezić bio važan državni zvaničnik, državni sekretar u Ministarstvu finansija i jedan od glavnih saučesnika u emitovanju najskuplje dolarske obveznice iz 2011. godine, kada je ona emitovana po stopi prinosa od 7,5 odsto. Kako navodi, danas je Nikezić Đilasov kvaziekonomista, koji bi da se vrati na vlast i nastavi da krade.

- Ovih dana upravo je ta obveznica uspešno refinansirana po finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije od 1,066 odsto. Istovremeno, imali ste dvocifrenu inflaciju i nestabilan kurs, dva važna ekonomska pokazatelja koje smo nakon njihovog divljanja doveli u normalne okvire. Da ne pričam o zatvorenim fabrikama i o stotinama hiljada ljudi koji su ostali bez posla... Nikezić i Đilas očigledno ne mogu da podnesu ekonomske uspehe Srbije i žele da se vrate i da nastave tamo gde su stali - istakao je poslanik SNS.

On je dodao da se Srbija upravo jeftino zadužila kako bi vratila svoj najskuplji dug iz 2011. godine.

- Poštovani građani, zadužili smo se sada po nikad nižoj kamatnoj stopi, uzeli smo više jeftinog novca i vraćamo stariji, skuplji dug. Tako štedimo i na novcu i na kamatama. Ostvarena kamatna stopa sedam puta je niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine. Sa ovako dobijenim novcem otplatiće se 900 miliona dolara tog skupog duga iz dolarskih obveznica emitivanih 2011. godine od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva na naplatu u septembru 2021. Godine - rekao je poslanik SNS.

Dabić u nastavku dodaje:

Da nije bilo tog poteza Vlade Mirka Cvetkovića sada već davne 2011. godine kao i satrudništva gospodina Nikezića, ministar Mali se ne bi ni našao u situaciji da se bori na sve moguće načine da refinansira skupe dugove koji su kao „gangrena“ javnih finansija ostavljeni u nasleđe novoj vlasti.

Ističe da je dobro prihvatiti kritike ako su na mestu i dolaze od kredibilnih ljudi iz ekonomskog i društvenog miljea, ali da to svakako nije gospodin Nikezić. Kaže da ga je “upravo ovakva biografija verovatno i preporučila lopovu Draganu Đilasu, pošto Đilas po tom kriterijumu bira najbliže saradnike”.

- Neke od nas svakao nije izdalo pamćenje. Sećamo se dobro ko je Dušan Nikezić. On je sin Zvonimira Nikezića, vlasnika konsultantske kuće „Ces Mecon“ koje je bila jedna od glavnih konsultantskih kuća u procesu privatizacije u Srbiji nakon demokratskih promena. Zvonimir Nikezić je 2012. godine bio uhapšen zbog malverzacija sa preduzećem Azotara. Članovi cele ove porodice, vlasnici su bar nekoliko firmi u Srbiji, uglavnom konsultantskih. Svima u užim poslovnim krugovima u Srbiji je poznato i da su Zvonimir i sinovi sarađivali sa bivšim premijerom Mirkom Cvetkovićem. Njihove kompanije su zaradile milijarde dinara na poslovima sa državom a Dušan Nikezić je čak dobio i mesto državnog sekretara u Ministarstvu finansija i bio najbliži saradnik tog bivšeg premijera - istakao je Dabić i dodao:

A malverzacija u vezi HIP Azotare, verovali ili ne tiče se – đubriva. Shvatite to kako želite, pa i u prenesenom značenju. Naime, Nikezić je bio angažovan kao konsultant u HIP Azotara i organizovao posao na način da su četiri privatna privredna društva dobila pravo da kupe đubrivo po nižim cenama, na šta nisu imala pravo.

Ističe da ovde nije kraj državnim marifetlucima porodice Nikezić.

- Dok je Dušan bio pomoćnik Mirka Cvetkovića kad je radio u Agenciji za privatizaciju Dušanov otac je bio i član Upravnog odbora Agrobanke. Znamo svi kako je ta banka završila – otišla je u stečaj, otvorena je istraga, bilo je i hapšenja ali je volšebno neposredno pre nego što se to desilo Zvonko Nikezić napustio banku. Kao da je imao „važnog šaptača“.

Svima je poznato i da je ova ekipa bila jedna od glavnih savetodavaca u najvećim pokušajima privatizacije firmi u Srbiji. Tu je svakako bila i Smederevska železara, za čiji se spas ipak zdušno nisu izborili u svom mandatu, ali su je zato doveli na ivicu egzistencije i opstanka – navodi poslanik u saopštenju i dalje dodaje:

A koliko je Dušan Nikezić bio savestan državni funkcioner govori i to da je, pored toga što je važio za jednog od glavnih saradnika bivšeg premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića bio i čovek sa čak šest državnih funkcija. Bio je predsednik Nadzornog odbora JP EPS, predsednik Upravnog odbora „Energorpojekt Holding“, član Skupštine akcionara privrednog društva „Direkcija KS“, Beograd, član Radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije „Telekoma Srbija“ kao i član Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga. Po ovome mnoge stvari postaju jasnije. Sve što je radio gospodin Nikezić sa svojom familijom pre bi se moglo nazvati konsultant i savetnik za propast.

On je rekao da Ministarstvo finansija odgovorno upravlja javnim dugom i drugim fiskalnim i makroekonomskim rizicima. Do sada je već više skupih kredita zamenjeno jeftinim i tu ni najveći i najkredibilniji ekonomisti u zemlji ne mogu da imaju većih zamerki.

- Ako uporedimo samo izlazak Rumunije koja ima investicioni rejting i koja je juče emitovala obveznice u evrima na rok od 9 godina po stopi od 1,468%. To je za 10 b.p. više u odnosu što se naše obveznice denominovane u evrima izdate 2019 godine, trguju na sekundarnom tržištu, a da ne upređujemo sa rezultatom postignutim pre samo dva dana, kada smo emitovali obveznice na rok od 10 godina kada smo nakon svopa te iste obveznice postigli kupon od 1,066%, govori gde je Srbija danas i u kom pravcu ide. Gospodin Nikezić kritikuje i ministra nagađajući da hedžovanje nije uračunato u kamatu i da se dodatno plaća. To nije istina, a svi troškovi koje Srbija snosi su uračunati u stopu od 1,066%. Dakle, nema skrivenih troškova - kaže Dabić.

On je rekao i da je velika razlika za šta danas koristimo sredstva a za šta su se koristila u ono vreme.

- Dug u nominalnom iznosu je porastao, pre svega, zbog vanrednih okolnosti, ali smo ga iskoristili za jačanje zdravstvenog sistema i izgradnju bolnica, izgradnju putne infrastrukgure, kao i refinansiranje skupog zaduživanja - istakao je poslanik SNS.

Rekao je i da sve ovo o čemu pričamo drugačije izgleda kada se stavi u malo šire okvire.

- Globalni dug će do kraja dostići rekordnih 277 bilona dolara usled daljih troškova vlada i kompanija kao odgovor na pandemiju virusa korona. Skoro dve trećine tog povećanja odnosi se na uglavnom tržišno razvijene države. Kada stavite u taj kontekst javni dug Srbije od 28 milijardi evra, shvatite da jej to samo jedna kap u moru, koja će biti još manja zahvaljujući odgovornom planiranju, smanjenju fiskalnih rizika i svođenju javnog duga na 60 odsto BDP u narednoj godni, što je kriterijum Mastrihta a u skladu je i sa odgovornom fiskalnom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije - zaključio je poslanik SNS Đorđe Dabić.