Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji, rekao je za Pink da je procedura izbora predsednika vlade na Kosovu usledila nakon kršenja kosovskih ustavnih odredbi.

- Predsednik skupštine je dao ostavku koja mu nije u tom trenutku prihvaćena, nije još bilo izglasano, a ušli su u proceduru izbora premijera - kazao je Beriša.

Kako je on rekao, još jedno u nizu kršenja propisa na Kosovu se desilo u toku jučerašnjeg dana kada je i oformljena vlada, kako kaže, takozvanog Kosova.

- Predsednica skupštine Kosova je sklonila sliku predsednika Kosova, a njihovim propisom je regulisano na kom delu, u kojoj poziciji slika predsednika Kosova mora da bude postavljena. Ona je sklonila tu sliku i stavila je sliku Ibrahima Rugove - naveo je on.

Prema njegovim rečima, Aljbin Kurti je tokom svog završnog obraćanja u skupštini pominjao samo značajne istorijske ličnosti Albanaca, dok se nije osvrnuo ni na jednu ličnost koja se zalagala za nezavisnost Kosova.

- On nije pomenuo nijednog od ključnih tvoraca takozvane države Kosovo. On nije pomenuo idejnog tvorca takozvane kosovske države koji je i njegov koalicioni partner Ibrahim Rugova - rekao je Beriša i dodao da je dobro predviđanje ljudi da je ova vlada Kosova kratkog daha.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost rekao je da će se prištinska vlada sigurno susresti sa brojim izazovima.

- Moramo biti upoznati sa činjenicom ko je bio Aljbin Kurti i šta je njegova organizacija. On je dugo godina devedesetih bio disident. Zanimljivo je da je njegov ideološki profil tada ličio na jednog klasičnog radikalnog levičara, a on se naslanjao na ideje radikalnog marksizma i lenjinizma - kaže Rajić.

Prema njegovim rečima Kurti je bio blizak Ademu Demaćiju koji je bio njegov politički mentor.

- Kada je izbio rat na Kosovu, pre bombardovanja, s obzirom na njegovu delatnost koja je bila kriminalna i teroristička on je bio osuđen pred sudijama ove države na 15 godina robije - ukazao je Rajić.

On je naveo kako je ta presuda 2001. godine abolirana, a Kurti je pušten na slobodu i prebačen na Kosovo.

- Aktom Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice 3.000 kriminalaca, terorista i onih kojima su tada procesi bili u toku bilo pušteno na slobodu i poslato na Kosovo - naglasio je on i dodao kako je prema njegovom mišljenu takav postupak akt veleizdaje.

Predrag Marković, istoričar rekao je da je pozicija SAD sada u svetu veoma oslabljena i da se to primećuje u odnosima sa Kosovom.

- Oni među Albancima imaju ogroman ugled kao zemlja koja im je poklonila nezavisnost. Kurti ne bi bio prvi nacionalista u regionu koji je postao pregovarač i miljenik Zapada - kaže on.

Kako je on objasnio, najava Kurtija da će podneti kriviču prijavu protiv Srbije zbog genocida je samo, kako je rekao, bezvezna retorika.

- Oni formalno ne mogu da podnesu tužbu za genocid, a pogotovo ako računaju na činjenicu da je procentualno stradalo više Srba nego Albanaca. Mi bismo mogli da tužimo prištinske vlasti za genocid jer je na to malo Srba na Kosovu broj žrtava i nestalij stvarno ogroman - istakao je Maković.