Sandra Božić, poslanica SNS-a rekla je da je polsanička grupa SNS predala izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima u skupštinsku proceduru.

- Predlog između ostalih promena jeste da se cenzus smanji sa pet na tri odsto. U društvu u kome danas imate pokušaje da se stvore razjedinjenosti i podela na crno i na belo. Postoje i izvesni razgovori koji su inicirani od strane dela opozicije, a vezuju se za izborne uslove. Smatrali smo da je vrlo logično da smo izašli u susret i potrudili se da izborne uslove omogućimo na ovaj način - ukazala je ona u emisiji Pravac autora i voditelja Ivane Majstorović osvrćući se na predlog SNS-a da se smanji izborni cenzus.

Kako je Božić rekla, cilj ovakvog predloga je da se u najvećoj mogućoj meri dobije reprezentativnost u parlamentu Srbije.

- Ako znamo da se izborni sistem odvija po proporcionalnom sistemu, i ako znamo da po D'ontu glasovi svih onih koji ne pređu cenzus, idu onoj koaliciji ili stranci koja na izborima dobije najveći broj glasova. Na ovaj način, smanjenjem cenzusa imaćete jednu šaroliku sliku u parlamentu - ukazala je ona.

Objasnila je kako je to dobro jer će na taj način u parlamentu postojati apsolutno precizna i u najvećoj meri oslikana situacija u društvu.

- Na taj način će se dati priliku da se ona mišljenja koja možda nisu mogla do sada da se čuju, sada će moći. To su mišljenja malih pokreta, stranaka koja će sada imati mogućnost da govore. Imaće mogućnost da zajedno sa vlašću kreiraju spoljnu i unutrašnju politiku. Mi zaista smatramo da volja naroda, volja građana u najvećoj meri mora da se preslika na parlament - naglasila je Božić.

Ona je navela kako je D'ontov sistem jedan od najkorektnijih i najproporcionalnijih sistema, a da se snižavanjem izbornog cenzusa sa pet na tri odsto dobija veća proporcionalnost.

- Jedina koja će biti oštećena je upravo Srpska napredna stranka, zato što ćemo po ovome mi dobiti manje madata. Ali smo vagali da je interes Srbije važniji od pojedinačnog interesa. Izborni uslovi ne treba da znače samo za jedan period. To je put za izgradnju jedne moderene države, a mi smo na tom putu - naglasila je ona i dodala kako će se snižavanje izbornog cenzusa dovesti do toga da u Srbiji čitav izborni proces bude apsolutno transparentan.

Aleksandar Stevanović, poslanik SMS-a rekao je kako je izborni cenzus od pet odsto visok za evropske standarde.

- Niži cenzus vam omogućava, ako ste manja stranka, da imate ideološki vrlo koherentne koalicije. Samim tim te koalicije imaju program koji se ne razlikuje preterano bitno. Možete okupiti zaista najsrodnije organizacije i imati listu koja se neće raspasti u paramparčad nakon što se konstituiše promena - kazao je Stevanović.

On je i naveo kao će Stranka moderne Srbije podržati ovaj zakon.

- Mi smo stranka koja smatra da svaki dobar zakon treba podržatim. Mislimo da ne treba da se dokazuje opozicioni status time što glasate protiv onoga što biste vi sami predložili da ste vlast - naglasio je Stevanović.

Đorđe Žujović, član predsedništva LDP-a rekao je kako je potpuno irelevantno da li je izborni cenzus tri ili pet odsto.

- Ja pre svega vidim ovu vrstu ustupka kao priliku da na lokalnim izborima, lokalne organizacije budu ohrabrene da učestvuju i da zauzmu svoje mesto. Posle najave da cenzus bude smanjen sa pet na tri primetio sam da na lokalnom nivou mnogo više političkih subjekata razmišlja da uzme učešće na izborima - kaže Žujović dodajući da je lakše na lokalnom nivou osvojiti tri odsto glasova birača.

Objasnio je i to kako cenzus od tri odsto predstavlja izazov, ali i kako će to svakako pozdraviti manje organizacije.

- Meni je iskreno žao što se o tome nije vodila neka ozbiljnija rasprava. Bilo bi pogrešno da iz ugla manjih organizacija to neko uzme da kritikuje i napada. To bi bilo kontraproduktivno - rekao je Žujović.

Nemanja Starović iz Centra za društveni stabilnost rekao je da je trenutno važeći cenzus od pet procenata prilično visok.

- Mi smo imali situaciju da je na nekim od prethodnih izbora bilo potrebno blizu 200.000 birača u Srbiji da bi se preskočio tja izborni prag od pet odsto. Upravo taj tako visok izborni prag je dovodio do ozbiljnih distorzija - kazao je Starović.

On je objasnio da je na nekim od prethodnih izbora, zbog ovako visokog izbornog praga, nešto više od četvrtine biračkog tela nije dobilo svoje predstavnike u parlamentu.

- Ono što predstavlja osnovnu funkciju srednje visokih ili eksremno visokih izbornih cenzusa jeste da dođe do ukrupnjavanja političke scene, da se spreči jedna potpuna diverzifikacija. Mi to nažalost nismo imali, jer smo uprkos izbornom pragu od pet odsto mi imali situacije da u parmalentu imamo preko 40 političkih partija - rekao je on.

Objasnio je još da je posmatrano komparativno u evropskim državama izborni prag niži od pet odsto.

- Tamo gde i postoji izborni prag od pet odsto, kao što je to na primer u Nemačkoj on nije postavljen na apsolutni već relativni način - kaže Starović.

Prema njegovim rečima, ovaj predlog za snižavanje izbornog cenzusa je rezultat političkog dijaloga koji je vođen na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i potom uz posredovnaje evropskih parlamentaraca.

- Primedbe se svode na to da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini. Ne tako davno, 2014. godine u Nemačkoj, svega dva ili dva i po meseca pred izbore za Evropski parlament je došlo do spuštanja izbornog cenzusa, odnosno njegovog ukidanja u potpunosti - rekao je on i dodao da se u Nemačkoj niko zbog toga nije bunio, jer snižavanje izbornog cebnzusa nikome neće otežati ulazak u parlament.