Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta ocenjuje da odluka Hrvatske da definiše listu uslova za Srbiju u procesu pridruživanja EU predstavlja još jednu potvrdu antisrpske politike zvaničnog Zagreba.
On ocenjuje da je licemerje i bezobrazluk to što Hrvatska u svom programu predsedavanja EU traži od Srbije poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavinu prava, doprinos regionalnoj saradnji i razvoj dobrosudsedskih odnosa, pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja.
Prema njegovim rečima, jasno je da će Hrvatska šestomesečno predsedavanje EU maksimalno iskoristiti da uslovljava Srbiju rešavanjem pitanja nestalih, granica, sukcesije, položaja hrvatske manjine u Srbiji, pitanja suđenja za ratne zločine, suočavanje sa prošlošću, a naglašava da ta zemlja pre nego što je postala članica EU nije rešila nijedno od tih pitanja.
Linta ističe da Hrvatska od stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji 2004. godine opstruiše sprovođenje Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji, te da odbija da proteranim Srbima i srpskim povratnicima vrati stanarska prava, isplati dospele neisplaćene penzije i naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu, vrati oteto i uzurpirano poljoprivredno zemljište, kuće, vikendice i poslovne prostore, kao i da srpskim firmama prati otete nekretnine.
Nije rešeno ni pitanje ekshumacije ni identifikacije posmrtnih ostataka Srba, a, navodi Linta, nema volje ni da se kažnjavaju brojni ratni zločini nad Srbima.
Linta ocenjuje i da brojne činjenice pokazuju da je u Hrvatskoj na delu završi proces rehabilitacije ustaštva i NDH i da hrvatsko društvo nije spremno da se suoči sa svojom prošlošću.
Novosti su prenele da je zvanični Zagreb spremio dugačku listu zahteva za Srbiju.
Ako želi da napreduje u procesu pridruživanja EU, Srbija će morati da raskrsti sa svojom prošlošću, zahtev je koji je zvanični Zagreb ugradio u svoj program predsedavanja EU, koje je Hrvatska danas i formalno započela, pišu Novosti.
U tom dokumentu, u delu koji se odnosi na proširenje, između ostalog, naglašava se da je važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava, doprinos regionalnoj saradnji i razvoj dobrosusedskih odnosa. Ovo poslednje uključuje prevladavanje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje, i rešavanje otvorenih pitanja.
